Zaboravljena verovanja: Ugljem protiv uroka

Kod mnogih naroda se u vodi rastapalo malo olova ili kalaja, kako bi se prema figuri koju ovi metali tvore prepoznalo ne samo ko je od ukućana urečen, nego i ko ga je urekao. Ohridske Srpkinje su od Ciganki naučile i da mogu da uzmu grumen nakvašene soli i bace ga u vatru, pa ako grumen u vatri pukne, znači da je dete, a na najmlađe su se najviše bacali uroci, urečeno. U Hrvatskoj, u okolini Zagreba, uzimalo se devet kašika vode i stavljalo se u zdelu, pa se iz te zdele kašikama voda prelivala u drugu zdelu. "Ako je u drugoj zdjeli sada osam žlica, onda su doista uroci u kući", verovalo se.

Makedonke bi, čim opaze da se dete zarumenelo u licu, da mu je glava klonula i da ga boli, odmah donosile svežu vodu, nalivale je u čašu i prinosile detetovoj postelji. Zatim su uzimale šuplji srebrni krst, koje su za tu priliku imale imućnije kuće, pa se najpre prekrsti osoba koja istražuje uroke, potom se krstom dotakne čaša pri otvoru tri puta unakrst, i krst se spusti u vodu. Kako šuplji krst nije potpuno zatvoren, voda ulazi u njega i stvaraju se sitni mehurovi u vodi. Ako se oko krsta naniže mnoštvo mehurića, kao kapljice, nema sumnje da je dete neko urekao.

U mnogim krajevima se smatralo da je uspešno lečenje od uroka jedino moguće ukoliko se istraži ko je bacio zle oči na ukućanina. "Kad se za nekoga misli da je urečen", zapisao je Vuk Karadžić, "onda mu bajalica (vračara) gasi ugljevlje, to jest živo ugljevlje baca u nenačetu vodu, namenjujući na one za koje se misli da su ga urekli. Kod čijeg imena ugljen potone, za onoga se misli da ga je urekao. Potom bolesnik od one vode tri puta srkne i umije se". Moglo je tako, ili da se nekoliko ugljena nameni raznim sumnjivcima, pa čiji ugljen potone, on je krivac za bolest u kući.