Zaboravljena verovanja: Zaštita od zlih očiju
Da bi se preduzelo lečenje od uroka, mora se najpre znati da li je bolesnik oboleo baš od njih, ili ipak od nečeg drugog. Simptomi uroka među balkanskim narodima nisu svuda isti. Na jugu, srpskom i u Makedoniji, obično za svaku bolest kod odojčeta misle da je od zlih očiju. Tamo bolest nikad ne dolazi posle prva 24 sata od rođenja, uvek pre toga, kada je dete najslabije. Oboleli mališan od uroka "jednako zeva, zarumeni se u licu, klone mu glava i bole ga, a uz to još i povraća", zabeleženo je u ovim krajevima.
Bosanski muslimani, kao i tamošnji hrišćani, ali i hrišćani iz primorja, veruju da urečeno dete odjedanput počne da bledi, plače i vrišti. Oslabi i omršavi jer neće da jede, a ni da spava, a ako malo i zaspi, stalno se u snu breca i prevrće "dok ga sami ujedanput vrisak stane".
Da li je neko urečen, najbolje pokazuju predmeti koji se nose kao zaštita protiv zlih očiju. Još od srednjeg veka u celom tada poznatom svetu, od Evrope do Dalekog istoka, ostalo je verovanje da nakit od crvenog korala na urečenom čoveku može da pobledi, rubin da potamni, a smaragd i topaz izgube sjaj, a da druge amajlije mogu iz neobjašnjivih razloga da se raspuknu.
Zato je u Srbiji do današnjih dana ponegde ostao običaj da se deci vešaju korali oko vrata, i pomno se posmatra da li će im se jarkocrvena boja promeniti. U drugim krajevima se koristi i tirkiz, kome poznata nijansa plave boje na urečenome obavezno pozeleni.
Kako nije svima dragoceni nakit nadohvat ruke, da li je neko urečen moglo se saznati i magijom. Najčešći i najrašireniji način je bio gašenje ugljevlja, komada uglja iz ognjišta, koji se i danas koristi u raznim delovima sveta. Postupak je jednostavan. Uzme se tople vode, pa se u nju baci živo ugljevlje. Ako ugljenovi plivaju po površini vode, onda je kuća bezbedna, ali ako padnu na dno, onda su pravi uroci.