Da ne skapa od gladi
- Nije Dragočevo toliko udaljeno, ni zabito koliko je put do sela loš. Zimi smo i bukvalno odsečeni od sveta, tokom proleća i jeseni do sela se može samo traktorom ili dobrim terenskim vozilom. Samo leti, od početka juna do kraja avgusta, do našeg sela stigne i po neko "obično" vozilo - priča Miro Minić.
Naglašava da je Stana, kojoj naši čitaoci pomažu već nekoliko godina, jedva prezimila zimu.
- Bilo je baš gusto tokom januara i početkom februara, samo sam ložila šporet i sedela u kući, strahujući da me ne dohvati mraz i da se ne razbolim. Ne znam ko bi me i kako bi me po snegu od 60 centimetara i na minus 30 stepeni odveo do Novog Pazara u kome nisam bila skoro 25 godina - priča Stana.
Retko izlazi
- Zdravlje popušta, mnogo sam oslabila u odnosu na prošlu godinu. Ranije sam izlazila u dvorište, čak se trudila i baštu da imam, sada jedva ustajem i uglavnom retko izlazim iz kuće. Bojim se da se teže ne razbolim i ne padnem na postelju. Više bih volela da umrem, ovako dok sam na nogama, nego da mi se to u ovoj samoći dogodi. No, šta god da se desi, boriću se, od božje volje pobeći se ne može - poručuje starica Stana sa Rogozne.
Vreme je prekraćivala uz televizor koji joj je prošle godine, u paketu sa dušekom, krevetom i drugim nameštajem, kupio naš čitalac Vojkan Gavrilović iz Australije.
- Posete me povremeno rođaci iz sela. Iscepaju mi i unesu drva, očiste sneg i donesu vode. Kad je put prohodan, bar jednom mesečno iz Novog Pazara, Miro i Rade donesu mi brašna, zejtina i druge najneophodnije namirnice. Sama mesim i sama spremam jelo, ne treba meni mnogo, mada zdravlje popušta, iako se još nekako borim - kaže Stana.
Život nedostojan čoveka
Nešto niže, u podnožju Rogozne, u selu Žunjevići, bez ikakvih primanja i bez zdravstvenog osiguranja, sama bez ikoga svoga, u udžerici od blata, živi Miljojka Aksentijević (80) koju, kako kaže, prehranjuju dve ovce i pet kokošaka. Nekoliko puta dobila je i manje donacije čitalaca "Vesti", a kako nema televizor, sve slobodno vreme prekraćuje pletenjem.
- Ne znam ni kako sam stigla do 80. u ovoj bedi. Češće sam gladna nego sita, ničega što savremeni život nudi nemam. Retko sretnem čoveka, jedino ako navrati neko sa drugog kraja sela, neki lovac ili drvoseča. Bojim se umreću i niko neće znati da mi je Bog uzeo dušu. Pusta je planina, puste kuće, nema ljudi... - priča baka Miljojka.
Humanitarac Hido Muratović sprema se da ponovo poseti i Miljojku i ponese joj novi "paket" namirnica.
- Pre nekoliko meseci odneo sam Miljojki 100 evra, od čega je platila dug za struju, da ne bi ostala u mraku i kupila lekove. Pomozimo baki da nabavi namirnice i lekove, a i da kupi televizor, koji bi joj bar malo život učinio lepšim - poručuje dobrim ljudima u dijaspori humanitarac Hido Muratović.
Novac koji je dobila iz Nemačke će iskoristiti za plaćanje struje, nabavku lekova i obnovu zaliha najneophodnijih namirnica.
- Mnogo hvala tom dobrom čoveku koji mi je poslao ovaj novac jer drugih primanja nemam i ne mogu ništa da radim. Da nije Mira, Moma, Rada, Aleksandra i drugih mojih bližih i daljih rođaka, ali i čitalaca "Vesti", koji me se s vremena na vreme sete (uvek u pravom trenutku), skapala bi od gladi. Takva je sudbina svih onemoćalih staraca na Rogozni, pogotovu nas koji nismo imali poroda - ističe sa setom baka Stana koja je na Rogozni ostala uz majku Cvetu (preminulu pre tri godine u 95. godini) i od koje je država davno digla ruke.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.