Hrvati traže sezonce u komšiluku, plata do 2.000 evra
Kako piše portal "Klik do posla", najviše radnika traže u susednoj Bosni, dok su srpski sezonski radnici i dalje tradicionalno okrenuti Crnoj Gori i Grčkoj.
- U Hrvatskoj, preko cele godine i za stalno radi veoma malo radnika iz Srbije, ali tokom letnje sezone taj broj prelazi i 1.000 - prema rečima direktora novosadske agencije za zapošljavanje "Agava" Petra Dragičevića.
U najvećoj meri, kako navodi, tih 1.000 ljudi radi ugostiteljske poslove, a poslodavcima je od stručnog obrazovanja mnogo važnije iskustvo.
Pročitajte još:
* Evo šta je Plenković dobio na poklon od Vučića
* "Balkan se ljulja, a Evropa ga prepušta njegovom istorijskom zlu"
- Zarade se kreću od 600 do 2.000 evra mesečno, a važno je napomenuti da je radniku uz to obezbedjen beslatan smeštaj i hrana od strane poslodavca, kao i da su svi radnici prijavljeni na PIO i zdravstveno osiguranje - kaže Dragičević.
To znači da večhnu zarade posle sezone radnik nosi kući, a što je još važnije ? sezona u Hrvatskoj traje pet-šest meseci, od aprila ili maja do oktobra, pa je tako obezbedjen i duži rad i više novca.
Najbolji poslodavci što se tiče plata su mali restorani, a najbolji uslovi rada su u uredjenim hotelima sa četiri i pet zvezdica, napominje Dragičević.
Sezonski radnici iz Srbije u Hrvatskoj su, kako kaže, uglavnom oni koji imaju dvojna državljanstva i nije im problem da tokom sezone tamo rade. Drugo državljanstvo može biti hrvatsko, ali i neke druge zemlje EU, poput Madjarske.
Hrvatsko državljanstvo, po nekim procenama, ima oko 100.000 gradjana Srbije, a Madjarske oko 60.000 njih. Oni mogu nesmetano da rade u Hrvatskoj, ali i skoro svim drugim zemljama EU, dok oni bez državljanstva teško mogu do dozvole.
- Nažalost, dozvole za sezonski rad za naše državljane je nemoguće ili skoro retko moguće dobiti. Isključivo je to za manji broj kuvara, u zavisnosti od kvote koju donosi Hrvatski zavod za zapožljavanje, kao i za neke profile turističkih radnika koji su deficitarni u Hrvatskoj - kaže on.
Sa druge strane, dodaje, velika je potražnja za našim radnicima iz Srbije, kao i iz BiH, ali zbog loših bilateralnih odnosa izmedju država "najviše ispaštaju kao i do sada, obični ljudi i mala privreda tj. mali ugostiteljski objekti".