Statistika ne laže: Mladima u Srbiji preti siromaštvo
U objavljenim podacima navidi se da je stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, odnosno da je četvrtina građana u riziku da postane siromašna. Prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. godini iznosila je 38,7 odsto.
Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto), zatim mlađi od 18 godina (30,2 odsto), dok najnižu stopu rizika od siromašva ima populacija starija od 65 godina (19,1 odsto).
Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto) i osobe mlađe od 65 godina koje čine jednočlana domaćinstva (40,1 odsto).
Za osnovno fali 10 evra
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u 2016. iznosili su 59.624 dinara (480 evra) i u odnosu na prethodnu godinu nominalno su viši za 3,1 odsto. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 60.720 dinara (490 evra) i u odnosu na 2015. viši su minimalno za 2,8 odsto.
U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći izdaci su za hranu i bezalkoholna pića (34,9 odsto) i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,7 odsto). Slede izdaci za transport ( 9,3 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto), za komunikacije (5,3 odsto), za rekreaciju i kulturu (5,2 odsto), za odeću i obuću (5,2 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,6 odsto).
Kad je reč o radnom statusu, riziku od siromaštva najizloženiji su punoletni nezaposleni građani (48 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (devet odsto).
Oko trećine samozaposlenih je u riziku od siromaštva, dok je oko 15,4 odsto penzionera izloženo tom riziku.
Anketa o prihodima i uslovima života sprovedena je četvrti put na teritoriji Srbije od maja do jula 2016. U anketi direktnim intervjuima učestvovalo je 5.554 domaćinstva, odnosno 15.057 osoba starijih od 16 godina.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru ove godine manja je za 1,7 odsto nego u februaru 2016, a u odnosu na prošlogodišnji prosek pad je 8,2 odsto. U prva dva meseca 2017. industrijska proizvodnja je u poređenju s istim periodom prošle godine veća za 0,7 odsto. Posmatrano po sektorima, u januaru i februaru je prerađivačka industrija imala rast od 5,5 odsto, dok je u rudarstvu pad bio 2,9 odsto, a u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji pad je iznosio 9,8 odsto.
Uvoz veći od izvoza
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru ove godine iznosila je 5,1 milijardu dolara, što je porast od 6,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U evrima je spoljnotrgovinska razmena 4,8 milijardi evra, što je za 10,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Iz Srbije je u prva dva meseca ove godine izvezena roba u vrednosti dve milijarde evra, što je 8,5 odsto više nego u istom periodu 2016. godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 2,7 milijardi evra što predstavlja povećanje od 11,7 odsto.
Deficit iznosi 642 miliona evra, što je povećanje od 23,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili Italija (350,8 miliona dolara), Nemačka (297,3 miliona dolara), BiH (162 milion), Ruska Federacija (132,5 miliona) i Rumunija (90,9). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su: Nemačka (367,5 milion dolara), Italija (283 miliona), Kina (252,2 miliona), Ruska Federacija (229,9 miliona) i Mađarska (132,7 miliona).