Srbija neće nikad u EU?

Belgija, od danas pa u narednih šest meseci predsedavajuća EU, želi napredak Hrvatske, Islanda i Turske u procesu priključenja Uniji.

Na ovu nedavnu izjavu belgijskog poverenika za evropske poslove Olivija Šastela nadovezuje se i poslednje izveštavanje nemačkog radija Dojče vele koji najavljuje da će EU posle prijema Hrvatske, zbog svojih ekonomskih i unutrašnjo-organizacionih problema zatvoriti priču o daljem proširenju.

Drugim rečima, Srbija se zajedno sa zemljama zapadnog Balkana nalazi na dugoj listi čekanja, sa neizvesnošću kada će za Brisel proces proširenja Unije ponovo biti aktuelan.

U Srbiji se međutim na ovu temu zvanično ćuti, a niko se iz srpske vlade nije oglasio, bilo da demantuje ili potvrdi crne slutnje o zaustavljanju evropskih integracija. Jučerašnji pokušaj "Vesti" da dobiju komentar Božidara Đelića i Milice Delević, potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije i direktorke vladine Kancelarije za pridruživanje ostao je bezuspešan.

Ništa od kandidature U prilog teze o kraju proširenja EU navodi se odluka COREPER -a, Odbora stalnih predstavnika Saveta Evropske unije. To telo saglasilo se da se Hrvatskoj dozvoli otvaranje tri preostala poglavlja pregovora o punopravnom članstvu, uz istovremeno odbijanje vodeće institucije Unije da raspravlja o zahtevu Srbije za kandidaturu.

- Ako bi se ove, još uvek izjavama zvaničnika EU nepotvrđene vesti, pokazale tačnim, to bi izazvalo veliki politički potres u zemljama zapadanog Balkana, a u Srbiji bi mogla i da padne vlada - objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ćutanje srpskih zvaničnika.

Simić podseća da je sadašnja vladajuća koalicija okupljena upravo na priči o ulasku u EU, glavnom izbornom obećanju, i da je u tome imala svesrdnu podršku Brisela koji je baš uoči izbora 2008. potpisao sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju.

Oni koji veruju da će rampa biti spuštena posle prijema Hrvatske i da ima istine u pisanju hrvatskog "Nacionala" da su o tome sve države koje pretenduju na članstvo obaveštene poverljivim diplomatskim kanalima, podsećaju i na nedavnu izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića koji je iz Istanbula zavapio da Unija mora iskreno da kaže "da li nas želi".

Kakav je odgovor stigao, ne zna se. Neki podsećaju da je posle toga jedan belgijski zvaničnik najavio mogućnost da se kandidatura Srbije nađe na dnevnom redu u septembru, dok drugi zaključuju da Tadićev nastup od pre dva dana u Beču ne sluti na pozitivne signale. Predsednik Srbije je iz Austrije, retorikom očajnika, apelovao na Evropu da se seti da je na "prostoru Srbije njena hrišćanska kolevka".

SPS: To nije zvaničan stav EU; SRS: Ne idemo u EU, i to političari znaju   Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić rekao je novinarima u parlamentu da ozbiljna komunikacija zemalja koje pretenduju da postanu članice EU i Brisela ide preko zvaničnih kanala, i da informacija da posle prijema Hrvatske neće više biti proširenja nije zvaničan stav EU. "Ono što jeste orijentacija jeste orijentacija ka proširenju i naravno da postoje preduslovi za sve zemlje u regionu, pa i za Srbiju, ali očekujem da u doglednom vremenskom periodu postanemo član EU. To je interes i EU i svih dražva u regionu'', rekao je Ružić.   Opoziciona SRS smatra da EU nema nameru da u skorije vreme primi Srbiju u članstvo, a zamenik šefa poslanika te stranke Aleksandar Martinović smatra da je to dobro poznato srpskim vlastima. "Priča o EU im je potrebna zbog domaće političke scene da bi pokušali još jednom da prevare građane da su jedini koji mogu Srbiju da uvedu u EU i donesu joj bolji život", rekao je Martinović.