Prve cipele u životu najdraži poklon

Reč je o običnim kožnim cipelama, možda malo boljim, koje su reporteri "Vesti" u Anino ime uručili starici i ne shvatajući koliko će joj taj poklon doneti radosti. Slično je bilo kada su pred zimu prošle godine Živki kupljeni gumeni opanci i gumene tople čizme da joj, kako je tada napisala Ana u propratnom pismu, u toku hladnih zimskih dana bude toplo, ali sada je radost bila još veća.

Dobrotvorka iz daleke Australije je, podsećanja radi, baki Živki poslala 250 dolara, od čega su joj i kupljene kožne cipele, a ostatak novca joj je uručen kako bi imala za lekove i da joj se u nedrima nađe za ne daj bože.

- Kada sam bila dete za stokom sam, kao i sva druga deca, išla bosa sve dok ne padne sneg. Posle, u devojaštvu, šta ćeš, bila sirotinja, nosila sam štavljene opanke i to samo kada sam negde išla i izuvala sam ih uvek kada pada kiša da se ne raspadnu. Potom su se pojavili gumeni opanci i drugu obuću nisam imala. A, da sam sanjala, posebno kada sam bila devojka, da imam lepe cipele, stvarno jesam. Ipak, vazda sam živela u nemaštini i za cipele nikada nije bilo para. Uvek sam želela da imam cipele, ali u mladosti roditeljima to nisam smela ni da pomenem, a posle nisam imala od čega da ih kupim. Druge devojke su se nekako snalazile, a ja nikako, te mi je do dana današnjeg ostao san da obujem neke lepe cipele. Zato mi je ovo najlepši poklon u životu, jer mi se san ostvario tek sada i to zahvaljujući Ani koja kao da je znala kolika je moja želja bila celog života da imam ovako lepe cipele - priseća se baka Živka svog mukotrpnog života obeleženog nemaštinom, mukom i snovima.

Starica Živka Popović nije probala cipele da proveri da li joj broj odgovara jer je, kaže, odoka procenila da su joj taman. Po njenim rečima može se reći i da ih neće previše nositi, da ih ne istroši. Isto tako, po ko zna koji put ponavljajući zahvalnost Ani iz Kanbere, kojoj želi puno zdravlja i uspeha u svemu što radi, ali i srećne vaskršnje praznike.