Šešelj ćuti do četvrtka

Analitičari kažu da je Šešelj drugi najveći gubitnik izbora, a radikali se "vraćaju na svoju meru".

Šta se dogodilo srpskim radikalima 2. aprila 2017? Stranka koja je prošle godine postala praktično najjača opoziciona partija u Srbiji sa trendom rasta na krilima povratka svog lidera Vojislava Šešelja iz Haga - doživela je teško prizemljenje. Da su bili parlamentarni izbori u pitanju, ostali bi ispod cenzusa i bez mesta u parlamentu. Samim tim, to bi značilo i dalji pad rejtinga radikala.

Ostavka? Šešelj nije rekao "ne"

Sasvim suprotno svom političkom stilu, lidera SRS u izbornoj noći nije želeo pred novinare okupljene u štabu njegove stranke. Danas, u razgovoru za "Blic", i dalje odbija da komentariše objektivno loš rezultat izbora:

- Konferenciju za štampu održaću u četvrtak. Do tada ne dajem izjave - rekao je kratko Šešelj za "Blic".

S obzirom na "dramatičnost" jučerašnjih najava analiza lošeg rezultata i posledica logično se postavlja pitanje: da li će Šešelj podneti ostavku na mesto predsednika SRS? I na to pitanje je ponovio isti odgovor: "Konferenciju za štampu održaću u četvrtak. Do tada ne dajem izjave"..

Čim nema Haga - popularnost pada

Vojislav Šešelj, dakle, nije decidno rekao da neće podneti ostavku - toliko je razočaranje pretrpeo. Rezultat izbora, međutim, ne iznenađuje preterano profesora Fakulteta političkih nauka Đorđa Pavićeva, koji smatra da se radikali ponovo vraćaju na svoju "meru".

- Očigledno su ovo drugačiji izbori od parlamentarnih, jer ovde glasate za jednog čoveka. Uz to, zaboravljamo da su prošlogodišnji izbori došli neposredno nakon Šešeljevog povratka iz Haga, kada je on i dalje imao zamajac i rast u popularnosti. Ipak, njegovo kasnije ponašanje nije opravdalo taj rast, očigledno - kaže Pavićević.

Kako objašnjava, Šešelj je osnovao tu stranku, čije rukovodstvo čine uglavnom dve-tri porodice.

- To je, dakle, oligarhijska stranka po strukturi. Oni baš i nemaju drugog izbora - kaže Pavićević.

I Beli oteo deo glasača Šešelju

Za izvršnog direktora CESID-a Bojana Klačara Šešelj je bez sumnje - uz Vuka Jeremića - najveći gubitnik izbora.

- Ovako loš rezultat Šešelja nije bio vidljiv ni u istraživanjima javnog mnenja koji su mu prognozirali rezultat na nivou stranke: oko 10 odsto - kaže Klačar.

Dva su ključna razloga radikalskog debakla, po njemu.

- Prvi: očito je Vučić usisao glasove radikala, odnosno one glasove meke desnice među kojima je bilo i Šešeljevih birača. Drugi: Šešelju je glasove uzeo i Beli Preletačević, koji je privukao mlađe glasače koji su lidera SRS posmatrali kao fenomen na srpskoj političkoj sceni i zato im je bio zanimljiv. Na kraju, i nešto slabija izlaznost uticala je na njegov pad popularnosti - kaže direktor CESID-a.

Šešelja sigurno posebno boli to što je Luka Maksimović - Ljubiša Preletačević Beli - osvojio 9,43 - više nego dvostruko veći broj glasača od lidera SRS.

Šešelj, očigledno, nije ozbiljno shvatio Preletačevića, za kog je govorio da je “duhovit, mlad čovek”, koji “nije za politiku”. Kasnije ga je i otvoreno napadao govoreći da su mu “potpise skupljali proevropski kandidati”, te da mu “dokumenta nisu bila ispravna”.

- Mene ne može da ugrozi Beli, ne može za Preletačevića da glasa onaj koji je spreman da mene podrži. Ja ću uzeti najmanje 20 odsto, a njega procenjujem na jedan do dva odsto - govorio je u kampanji Šešelj.