Tajne šifre kneza Miloša

U toj tajnoj prepisci on se nazivao Kir Andronik ili Zaharije Vlasto, dok je ruski poslanik Aleksandar Ivanovič Ribopjer bio Sotir. Sekretar knežev, i povremeno agent, Dimitrije Davidović nazvan je Kumašin.

Članovi deputacije su bili "učitelji", sultan Mahmud Drugi zvan je Teoklit, Srbija Fokšin, a Srbi Fokšinci, Rusija je bila Manolać, sa podanicima Manolaćima.

Beograd je bio Kofin, carina se zvala Kolokola, patrijarh Veliki crkvenjak, a najbolji Milošev uhoda Mihailo German bio je Mavromat.

Ovakvim jednim pismom je Dimitrije Davidović saopštio knezu Milošu jedan o najvećih istorijskih događaja, priznavanje pune autonomije Srbiji. Pregovore su vodili Sotir i Teoklitovci.

Dakle, Teoklitovci, tj. Turci su u razgovoru sa Rusima pristali na sledeće: "Da se skine Kolokola u Kofinu, da nasljedstvo Kir Andronikovo ostaje onako kao što Teoklitovci hoće, tj. da posle njega stariji sin, a posle ovoga izbor najsposobnijeg iz vamilije ide.

Da se za međe fokšinske opredjele i Manolaćevi i Teoklitovi ljudi, da ih izvide. Da se opredelenije danka ostavi posle omeđenija (utvrđivanja granica), da se svi danci, i đumruk Kolokola koji Fokšincima ostaje, u jednu sumu sastave. Imejenija (imanja) Teoklitovaca po varošima i selima da se prodadu za rok od 12 meseci".

Iako je pomno sastavljan, i samo uz šifarnik razumljiv, ovaj tekst je imao i grube previde. Recimo, reč đumruk, što znači carina, nije kodirana. Ruski poslanik je koristio iste pseudonime, ali je svoja pisma pisao na ruskom jeziku, tako da je u poređenju sa srpskim pismima neki malo promućurniji turski agent lako mogao da razbije šifru.

Pri tome se Ribopjer obraćao Srbima naredbodavnim tonom, tako da nije bilo teško otkriti kome je pismo upućeno, dok je, sa druge strane, Turke nazivao pravim imenom umesto Teoklitovcima.