Srbijo, stidi se!
Što teže žive, više vole vlast
Srpsko društvo još jednom je pokazalo svoju težnju ka autoritarnosti i sklonosti ka podržavanju vođe koji će o svemu odlučivati umesto nas. Samo tako se može objasniti ubedljiva pobeda kandidata koji je sam u predizbornoj kampanji rekao da nema nameru da sarađuje sa nekim drugim ko bi eventualno postao predsednik Srbije.
Izbori su, u medijskom smislu, protekli u potpuno neregularnim uslovima, imajući u vidu da se kandidat vlasti Aleksandar Vučić pojavio na više naslovnih strana od svih ostalih konkurenata zajedno, a da je u čak 98 odsto tekstova o njemu pisano pozitivno (istraživanje CEM). O Vučićevim protivkandidatima ili nije pisano skoro ništa, ili je pisano negativno.
Takođe, on nije podneo ostavku na mesto premijera, pa je tako zauzeo i najveći deo prostora u informativnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom. Svi ovi podaci ukazuju koliko je krhko i nerazvijeno demokratsko društvo u Srbiji.
Pobedio je strah...
Može se razumeti gnev poniženih i uvređenih srpskih glasača. Uostalom, odijum prema političarima je i doneo treće mesto na izborima izmišljenom liku Ljubiši Preletačeviću Belom (tj. Luki Maksimoviću).
Ali, u ovakvoj Srbiji nema opravdanja za nezainteresovanost i apstinenciju. Porazan je podatak da čak 2 miliona građana nije našlo za shodno da ostvari svoje biračko pravo.
Mnogi stručnjaci smatraju da je u Srbiji u nedelju pobedio strah. Postoji veliki broj svedočenja o pretnjama i ucenama koje su vršili pripadnici vladajuće stranke. Međutim, moramo da shvatimo da od nas zavisi da li ćemo taj strah prevazići i da je neophodna izgradnja nezavisnih institucija koje će kontrolisati bahatost vlasti i sprečiti formiranje otvorene i ogoljene diktature.
Mi sada imamo situaciju koju nema nijedna država u Evropi, da su nam aktuelni premijer i izabrani predsednik Srbije ista osoba - Aleksandar Vučić, a ako i dalje budemo nezainteresovani da nešto promenimo, možda i ostane na obe pozicije... pa nećemo se valjda pridržavati zakona k'o pijan plota...