Moskva trlja ruke: Evropa sve više zavisna od Rusije
- Možemo uočiti dobru dinamiku u tražnji zemalja koje će biti u mogućnosti da dobijaju ruski gas preko gasovoda Turski tok. Izvoz u Srbiju je skočio za 37,6 odsto, a u Bugarsku za 19,4 odsto - saopšteno iz Gasproma, a prenosi ruska agencija Tas s.
Pročitajte još:
* Rusi neprikosnoveni: Evropo, do 2035. godine...
* Za 2 meseca Srbija će biti kažnjena zbog sporazuma sa Rusijom
Tokom marta, isporuke gasa stranim klijentima su porasle za 3,3 odsto na godišnjem nivou, dok je samo izvoz u Tursku skočio za 51 odsto.
Gaspromov izvoz gasa u zemlje koje nisu članice Zajednice nezavisnih država porastao je u 2016. godini za 12,5 odsto, na istorijski maksimum od 179,3 milijarde kubnih metara gasa, prema ranije objavljenim podacima.
Naročito je skočio izvoz gasa u Ujedinjeno Kraljevstvo, na 17,8 milijardi kubnih metara (skok od 59,9 odsto), u Francusku na 11,5 milijardi kubnih metara gasa (za 18,1 odsto), kao i u Poljsku, Austriju, Holandiju i Dansku.
I druge zemlje su uvezle veće količine ruskog gasa, pri čemu su isporuke Srbiji porasle za 4,3 odsto, Hrvatskoj za 54,8 odsto, Makedoniji za 56,5 odsto, Grčkoj za 35 odsto, Bugarskoj za 2,1 odsto, Italiji za 1,1 odsto, navodi ruska agencija.
Ruske vlasti su u decembru 2014. godine najavile gasovod Turski tok koji će biti zamena za obustavljeni Južni tok. Planirano je da kopneni deo gasovoda ima četiri kraka, od kojih će svaki biti kapaciteta od 15,75 milijardi kubnih metara.
Ipak, pregovori o projektu su obustavljeni zbog krize u odnosima Turske i Rusije.
Posle razgovora između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Rusije Vladimira Putina u avgustu 2016. godine, doneta je odluka da se obnove radovi na gasovodu Turski tok i da se osnuje radne grupa.
Gasovod bi trebalo da prolazi preko Crnog mora sve do evropskog dela Turske i dalje do granice sa Grčkom. Vrednost projekta je procenjena na 11,4 milijarde evra.