Protini potomci dočekali pravdu

Odlukom Republičke agencije za restituciju područne jedinice u Kragujevcu, koja je polovinom marta postala pravosnažna, potomcima čuvenog prote Čedomira Čakarevića (1870-1954) iz novovaroškog sela Štitkovo vraćeno je imanje površine 8,66 hektara u zaseoku Rujište, podno planine Čemernice.

- Protinom nezakonito oduzetom zemljom decenijama je gazdovala zadruga Uvac iz Božetića, a u ime još sedam potomaka: Milene Đurić, Slobodana Joksimovića i Olge Martinović iz Beograda, Milice Jovanović iz Leskovca, Ane Lazić iz Ripnja i Darka i Predraga Joksimovića iz Ontarija u Kanadi, spor je skoro dve decenije, teško dolazeći do potrebne dokumentacije i kopajući po raznim arhivima, vodila protina unuka, danas 87-godišnja Dušica Petrović, penzionisani profesor srpskog jezika iz Beograda.

Ispravljena nepravda

- Nije nam bilo mnogo stalo do imanja, jer smo svi daleko od zavičaja, već do zadovoljenja pravde. Bez ijednog razloga i trunke krivice našem proti, jednom od najumnijih i najpoštovanijih ljudi u ovom kraju, oteto je 17 hektara zemlje i šume. Za šumu ćemo se tek boriti, jer je zadruga Uvac pre nekoliko godina nezakonito prodala privatnicima - kaže Dragica Petrović i ne krijući zadovoljstvo odlukom Agencije za restituciju dodaje:

- Presuda je moralna satisfakcija. Srećna sam što je posle 70 godina oduzeta zemlja ponovo naša. Mnogo neprijatnosti doživela sam boreći se da se nepravda koja nam je učinjena ispravi i, hvala bogu, sada imamo razloga za zadovoljstvo - ističe Dragica i objašnjava da je proti Čedomiru Čakareviću, domaćinu za primer, 8. februara 1946. godine imanje oduzeo mesni Narodni odbor Štitkova, čiju je otimačinu mesec dana kasnije potvrdio i okružni Agrarni sud u Novom Pazaru koji je svešteniku i njegovoj porodici ostavio samo tri hektara zemlje.

Čiste ruke

Zanimljivo je da su u Narodnom odboru Štitkova dugo mozgali kako da nađu razlog za oduzimanje imanja porodici Čakarević.

Proturali su kroz narod da je prota četnik i narodni neprijatelj, ali se to nije primilo, jer su svi dobro znali da je Čedomir čestit čovek i da ničim nije uprljao ruke.

Kad nije bilo drugih argumenata posegnuli su za lažnim svedocima (kasnije se gorko kajali) i otimačinu su obrazložili tvrdnjom da pop "nije zemljoradnik", a bio je i te kako, bolji od svih komunista, uzor u celom kraju.

Istoričar iz Užica i hroničar podjavorskog kraja Boško Kopunović kaže da je Čedomir Čakarević sa samo 17 godina postao prvi učitelj u ilegalno otvorenoj školi u Štitkovu, da je puno učinio na prosvećivanju, opismenjavanju i obrazovanju naroda ovog kraja, zbog čega je od naroda, ali i od tadašnjih vlasti Kraljevine Srbije, dobio zvanje narodnog učitelja i nacionalnog radnika...

Od prvog broja bio je pretplaćen na "Politiku" i sva izdanja tadašnje Književne zadruge.

Organizator buna

Gradio je mnoge crkve i boreći se za svoju veru i svoj narod često je i svoj život izlagao smrtnoj opasnosti.

Kao patriota, uman čovek i borac za slobodu, bio je organizator buna i trn u oku osmanlijskoj vlasti koja ga je dva puta stavljala na spisak za likvidaciju.

Austrougarska vlast ga je 1915. godine uhapsila i internirala u zloglasni logor Ašak, Nemci su stigli 1941. godine i dva puta dolazili tajno da ga uhapse i ubiju, ali je svojom pronicljivošću, upornošću i hrabrošću uspeo da prebrodi sve prepreke i uz svoj srpski narod, uspravan i ponosit, ostane sve do svoje smrti.