"Mašala" protiv uroka

Pošto su u stanju ne samo da pruže zaštitu, nego i da unište posledice uroka, amajlije ne moraju da se nose tako da se vide, nego "rade" i ispod odela, iz džepa, pojasa, medaljona, kesa, kutijica, čak i pod kožom u telu.

Računaju se i u ekonomične čuvare sreće i života, jer mogu da se naprave zbog uroka, ali usput štite i od bolesti, groma, oružja, nesreća, ili bilo kog drugog zla od kojeg se strepi.

Što je narod primitivniji, to su amajlije na većoj časti i ceni.

Još je u 18. veku srpski pesnik Aleksije Vezilič opisivao da su u našem narodu retke matere čiji prvenac ne bi nosio "čarodejstva potajna, kako one na nezlobno dete mnoge kese vešaju, u kojima su ušivene različite kosti i drugo, da bi majci živio, i mnoga leta vidio, od veštice i vile svagda sačuvan bio".

Amajlije su naročito bile rasprostranjene u južnim srpskim krajevima, kao i u oblastima u kojima se islam jače osećao.

Balkanske amajlije su raznorodnog porekla. Ima ih čisto domaćih, nasleđenih iz paganskih vremena, a neke su i uvezene, od drugih hrišćanskih naroda i iz muslimanskih zemalja.

Do danas su se zadržale obično one kombinovane, hrišćansko-islamske.

Međutim, ovakva zaštita je bila i nekada, a i danas skupa, pa se narod snalazio i jeftinijim načinima, magijskim rečima.

I u savremeno doba je raširen običaj da kad ko vidi osobu koja se može ureći, a zaboravi da sama izrekne zaštitne reči, da ga neko od prisutnih ispravi i tako naknadno zaštiti.

U Hercegovini i u Crnogorskom primorju, u Ulcinju, ako se neko začudi i zadivi naprednom detetu, a ne izgovori i zaštitu, drugi kaže: "Takav je i juče bio, eto ti balega na nosu!".

U svim balkanskim krajevima, kad neko nekoga pohvali, a zaboravi da kaže zaštitne reči ili pljucne triput protiv uroka, prigovori mu se: "Da Bog da jezik pregrizao!" ili "Presekao jezik!".

Kod muslimana u Bosni i Hercegovini smatra se da je već bačen urok ukoliko se neko isuviše zagleda u detence, ili kaže majci kako je baš lepo i napredno.

Babica se zato zadužuje da pripazi, da se žene koje su došle da obiđu dete i porodilju slučajno ne prevare.

Doduše, i same gošće znaju da, ako se neoprezno izlete, brže-bolje moraju da kažu "mašala", a ako zaborave, opet je tu babica da popravi stvar.