Amerikanac obožava da slika ajkule iz neposredne blizine
Pritom uvek nosi kameru sa sobom i pravi spektakularne snimke moćnih riba. Ljudi ih se uglavnom plaše, ali za Dija su one "prelepa stvorenja".
Ovaj 44-godišnjak je psihoterapeut po zanimanju. Rastao je u Nju Džersiju, ali i na zapadnoj obali, u Kaliforniji. Veoma rano je počeo da roni i istražuje podvodni svet.
- Imao sam sedam-osam godina kada me otac odveo do jedne prelepe uvale u Kaliforniji. Tamo sam prvi put video ajkulu i zadivili su me njeni lepi pokreti - kaže Di u intervjuu "Trevelbuku".
Prema njegovom mišljenju, slika o ajkuli kao opasnom ubici medijska je konstrukcija.
- Ajkule ne love ljude. Mnogi mi kažu da ne smeju da uđu u more jer se plaše ajkula. Pritom je verovatnoća da će se to desiti jedan prema tri miliona. Izgledi da se utopite u moru mnogo su veći - kaže on.
Kada je završio ronilački kurs, Di je ronio u vodama havajskog ostrva Molokaj. Ugledavši jato čekićara iznad sebe, poželeo je da srebrne grabljivice osmotri izbliza.
Od tada fotografiše ajkule širom sveta.
U vodama Gvadalupea, u Meksiku, najčešće roni s velikim belim ajkulama, mada su mu omiljene tigar ajkule, kojima čak daje imena: Cimet, Ema i Kuka.
Što više vremena provodi s njima, to više jača osećanje bliskosti s njima.
- Gotovo uvek ronim bez kaveza. Neki misle da je to suludo, ali ako često imate posla s ajkulama i umete da procenite njihovo ponašanje, onda je to prilično bezopasan poduhvat - kaže Di.
Fotografije koje je snimio tokom bezbrojnih ronilačkih izleta sada je objavio i u obliku knjige. Nada se da će one skrenuti pažnju na divlju lepotu ajkula i poboljšati njihov imidž.
- Ajkule se love zbog mesa, ulja, peraja i zuba. Njihovo razmnožavanje nije srazmerno smanjenju populacije. Ako ljudi nastave da ih ubijaju kao do sada, zauvek ćemo ih izgubiti, što bi imalo katastrofalne posledice po ekosistem okeana - kaže on.