Mladića će ubiti kao i Slobu
- Smrt Miloševića u zatvorskoj ćeliji bilo je "sudsko ubistvo". Uz adekvatnu terapiju i lečenje, on bi i dalje bio živ, ali to nije bilo u interesu Amerike i on je lošim zdravstvenim tretmanom doveden do namerne smrti. Bio sam u timu lekara koji ga je pregledao, zato mogu da izađem u javnost sa ovakvom tvrdnjom - kaže na početku razgovora Bario.
Rusija je nedavno ponudila Hagu garancije za lečenje Mladića u Moskvi. Hoće li odgovor biti drugačiji nego u slučaju Miloševića?
- Na Zapadu je i dalje u jeku velika kampanja i protiv Rusije i protiv Putina, pa se plašim da će u ovakvoj konstalaciji snaga i odgovor i cilj Tribunala biti istovetan. U odgovoru će pisati da general Mladić ima svu potrebnu negu.
Da li zaista ima?
-Videli ste šta se dogodilo sa Miloševićem koji je takođe imao "potpunu negu". Plašim se da Mladić proći na istovetan, tragičan način.
Jeste li saglasni s ocenom da se "nova istorija Srbije" piše i briše upravo u Hagu?
- To je najpribližnije istini. Oružana ruka SAD je NATO, a ona "pravna" je haški sud. Zajedno su pisali i pišu istoriju ovih prostora.
Jeste li Vi prvi oficir neke zapadne vojske koji je upravo u ovom sudu rekao da u Srebrenici nije počinjen genocid?
- Mislim da jesam. To je bilo na suđenju Miloševiću kad sam se prisetio razgovora sa generalom Mladićem iz septembra 1995. godine. On mi je tada rekao da je u Srebrenici došlo do sukoba sa snagama bosanskih muslimana, ali da je poginulo tek nekoliko stotina ljudi. Dakle, to je bila samo jedna od bitaka u građanskom ratu i ništa više od toga.
Da li ste o tome imali prilike da razgovarate sa generalom Mladićem i kasnije, u Hagu?
- U Hagu nismo razgovarali, ali jesmo bezbroj puta tokom rata u Bosni. Sastajali smo se i u Banjaluci i na Palama. Zaista smo puno razgovarali.
Ako nije tajna, o čemu?
- Bio je veoma vezan za Francusku, pa smo otuda i najviše razgovarali o srpsko-francuskom prijateljstvu. Sećam se da je jednom prilikom tu bila i njegova supruga, koja je, na francuskom pevala neke pesme Edit Pjaf. Naš zajednički prijatelj, takođe veliki prijatelj Srba, general Pjer Mari Galoa, često mi je govorio da je Mladić veliki general i da treba da služi na čast Srbiji.
Da li ste imali prilike da tokom rata razgovarate i sa Radovanom Karadžićem?
- Kako da ne, poslednji put na Vidovdan, 1998. godine, u Bijeljini.
Tada je protiv Karadžića na snazi bila haška optužnica?
- Tako je.
Jeste li pričali o tome. Da li je Karadžić verovao da će se naći u Hagu?
- Niko u to tada nije verovao. Pričali smo o budućnosti Republike Srpske. Radovan se veoma brinuo, bio je veoma opterećen kako da zaštiti Republiku Srpsku. Ali, kako sam po struci lekar, mnogo smo razgovarali i kako da se u Srpskoj napravi što više bolnica.
Kosovo je deo Srbije
Mogu li Srbi da povrate Kosovo?
- Kosovo je deo Srbije i u to Srbi moraju da veruju. Moraju da veruju da će Kosovo, ma koliko vremena mora da prođe, ponovo biti njihovo. U tome morate biti čvrsti i boriti se do kraja. Nemam dileme da će u nekom trenutku i oružana borba biti neizbežna. Ali, treba biti strpljiv, tako i pravoslavlje nalaže.
Karadžić tvrdi da je postigao dogovor sa Holbrukom. Možda zato o tome niste pričali?
- Ne, ne zbog toga, već zato što nije postojao nijedan razlog da se nađe na optuženičkoj klupi. Tu mislim i na Karadžića, Miloševića, sve srpske generale i političare. To nisu bili kriminalci ili ubice da bi završili na sudu, a to i danas mislim. Za mene oni nisu zločinci, već ljudi koji su branili svoju zemlju. Ko normalan može da poveruje da će se neko naći na optužnici samo zato što je branio svoj narodu i svoju državu? Zar to nije posao državnog i vojnog vrha neke zemlje kada je napadnuta?
Medalja "Miloš Obilić"
Nedavno ste odlikovani Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić". Šta ovo priznanje za Vas znači?
- To je 20 godina moje borbe za istinu o srpskom narodu. Ta borba je počela 1993. godine u Republici Srpskoj Krajini, nastavila se u BiH, a zatim i 1998. i 1999. godine. Ovaj orden je za mene simbol prijateljstva dva naroda, a za mene lično velika čast jer nosi ime Miloša Obilića.
Kršten u Dečanima
Rođen na jugu Francuske, Patrik Bario je jedan od najcenjenijih svetskih specijalista urgentne medicine, a posebno anesteziologije i toksikologije. Čitav radni vek je proveo u francuskoj vojsci, gde je dogurao do čina pukovnika, ali se 1995. odrekao oficirske karijere da bi postao "službeni predstavnik" Republike Srpske Krajine u Parizu.
U Haškom tribunalu je svedočio u procesima koji su tamo vođeni protiv Slobodanu Miloševića i Milana Martića, a bio je i deo stručnih timova odbrane Miloševića i Vojislava Šešelja.
Učestvovao je u mnogim misijama, a među poznatijima je "trovanje sarinom" u japanskom metrou.
Bario je 2008. godine u manastiru Visoki Dečani primio pravoslavlje gde je na krštenju dobio ime Stefan. Svetu tajnu krštenja predao mu monah Ilarion, a kum je bio Branko Rakić, profesor Pravnog fakulteta iz Beograda.
Znate li uopšte ko je Obilić?
- Kako da ne. Uz Svetog Savu, za mene je to druga najvažnija ličnost u srpskoj istoriji.
Imaju li Srbi danas Miloša Obilića?
- To je teško i interesantno pitanje. Kod mladih generacija Srba mora da se probudi patriotizam i samo tako će se u budućnosti doći do nekog novog Miloša Obilića. I Srbima i Francuzima tek predstoji borba za budućnost.
Predsednik da bude hrabar
- Još nemam državljanstvo Srbije, nedavno sam podneo zahtev. Ali, da mogu da glasam na predsedničkim izborima, to bi svakako bio neko iz patriotskog bloka. Tu mislim na Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića. Želeo bih da budući predsednik Srbije bude dovoljno hrabar i odbije međunarodni pritisak.
Da li mala zemlja poput Srbije uopšte može da se junači?
- U istoriji nije nepoznato da jedna ličnost, jedna mala grupa ljudi se suprotstavi većini, ustane i pobedi. Jedan De Golov prijatelj je rekao da kukavice veruju u propast zemlje, a heroji veruju samo u pobedu svog naroda. Bez obzira na veličinu, i mala zemlja uvek treba da veruje u pobedu.