Provokatori sa razlogom
Metafora mladosti, snage, kreativnosti i bunta slavi 80. rođendan. U martu 1937. godine objavljen je prvi broj časopisa "Student", koji je izlazio u okviru Beogradskog univerziteta, a osnivač je bio revolucionar Ivo Lola Ribar.
Generacije mladih ljudi svoj novinarski zanat počeli su da peku upravo u "Studentu".
Svi oni čije je početke obeležio ovaj list, uvek sa ponosom govore o tom periodu. I danas se sastaju, druže i sećaju tih vremena.
Prvi urednik je bio Bogdan Pešić, koji je uređivao brojne listove i bio dopisnik iz Londona, Pariza i Južne Amerike.
Pre Drugog svetskog rata izašlo je 14 brojeva. Rat je nakratko zaustavio život ovog lista, ali je obnovljen već pedesetih godina.
"Student" je bio više puta zabranjivan, urednici smenjivani, ali potreba da govore istinu i kritikuju sve što ne valja se nikada nije menjala, uprkos brojnim pritiscima.
Poznata novinarka Branka Otašević je upravo u ovom listu započela karijeru.
- "Student" je prikazivao bogatstvo ideja, umetničke i svake druge kreativnosti među mladim ljudima. Čuvene 1968, kada su bili veliki studentski protesti, bila sam član kolegijuma. Bila je to redakcija ambicioznih i slobodoumnih ljudi. U vreme pojačanih socijalnih nejednakosti mi smo govorili o svemu. Takođe, "Student" je bio za mlade umetnike polje izražavanja. Nema pisca, karikaturiste, pesnika, muzičkog kritičara, kompozitora koji u svojoj biografiji nema bar godinu ili dve saradnje sa "Studentom" - ispričala je Branka Otašević.
Dodaje da je "Student" uvek išao "po ivici dozvoljenog, ali samo u plemenitim namerama":
- Provocirali smo javnost. Nije tu bilo disidenata, ali smo želeli da život bude bolji, pravedniji. Iako smo bili studentski časopis, vladao je veliki profesionalizam. Za mene je "Student" bio novinarski univerzitet. Sve što sam o zanatu naučila, naučila sam tamo.
Ko je konj, a ko jahač
- Jednom sam na naslovnoj strani uradio sliku jahača na konju, gde sam zamenio glave konja i jahača. Urednicima je taj jahač ličio na Broza. Pa smo menjali detalje dok nije prestao da liči. Međutim, onda su me u pola noći zvali da kažu da i dalje liči na Josipa Broza. Pa su celu prvu i poslednju stranu, svih 10.000 primeraka, uništili. Ja dolazim u štampariju, a dva čoveka u civilu cepaju, a jedan čovek u mantilu nadgleda. Morao sam da uradim novu naslovnu stranu - ispričao je Milenko Mihajlović.
Zauvek će pamtiti intervju koji je kao studentkinja radila sa velikom pesnikinjom Desankom Maksimović.
Poseban trn u oku vlasti osamdesetih godina bio je jedan od urednika, magistar slikarstva i karikaturista Milenko Mihajlović.
Bio je deo redakcije kada je cela redakcija smenjena zbog čuvene Osme sednice.
- Vlast je imala kontrolu nad tim što se izdaje. Radio sam naslovne strane koje su bile često problematične. Mnoge su povučene. Jednom sam dobio poziv da dođem na informativni razgovor. Kada sam došao, oduzeli su mi poziv i rekli da o tome ni sa kim ne pričam. Ja sam taj poziv fotokopirao pre dolaska i objavio preko cele strane sa naslovom "Sa neprijateljem nema dijaloga, a mene su pozvali na razgovor" - priča Milenko, nadajući se da će opet postojati redakcija u kojoj će se kaliti mladi novinari Srbije.
Igra mačke i miša
I Jelica Stojančić je ponosna što je deo takve novinarske istorije.
- Sa ove distance gledam na "Student" kao na neki uzbudljivi film. Stalno smo se igrali mačke i miša sa vlašću. Mi nešto uradimo, oni se ljute, pa nas smene. Neki ljudi su čak bili na crnoj listi zbog rada u "Studentu". Ali je bilo veoma lepo, uprkos svemu. Govorili su da nama ništa nije sveto, ni Ustav, ni država, ništa. Podrazumevalo se da si veoma kritičan i da pišeš o onome što ti smeta u državi. Kada novi broj izađe, vlast je unapred očekivala da smo ih nagazili. Oni su onda detaljno čitali novine, analizirali sve - ispričala je Jelica, koja žali što "Student" više ne izlazi.