Kada prsti progovore...
Veruje se da je svakog umetnika na rođenju dotakao anđeo. Oni svojim darom ostavljaju svetu dela kojima se generacije dive. Šivenje je veština kojom je čovek ovladao od davnina.
Nastala kao preka potreba, vremenom je pod veštim prstima tkanina postala oličenje umetnosti.
Pačvork je planetarno poznata tehnika šivenja kojom se spajaju komadići materijala i stvaraju remek-dela. Komadići tkanine veštom rukom dobijaju novo ruho i nastaju stolnjaci, pokrivači, krpare, novogodišnji ukrasi, ali i suknje, bluze, tašne...
Dok većina žena u svetu uživa u pačvorku i u njemu pronalazi izduvni ventil, pripadnice nežnijeg pola u Srbiji do pre neku deceniju nisu znale za ovu veštinu od milja nazvanu slagalica.
Dama koja je pre 15 godina poželela da podeli svoje znanje o sklapanju krpica je pačvork majstor Biljana Ostojić.
Nedavno je u Zemunu priredila izložbu. Pored Biljaninih radova bila su izložena i dela 15 njenih učenica.
Dok smo ulazili u galeriju Ikar u Zemunu, već sa vrata smo primetili reku znatiželjnih i zadivljenih pogleda uprtih u prekrivače koji su se šarenili na zidovima.
Kao i svako umetničko delo, ovi ćilimi govore, a njihovu poruku razumeju svi jezici sveta.
Žamor je nadjačavao zvuk klavira dok nam se približavala domaćica sa zaraznim osmehom na licu.
Na pitanje kada se prvi put susrela sa pačvorkom, kao iz topa je odgovorila da ga je najpre primetila u američkim filmovima, jer u retko kom ostvarenju na platnu ne zablista neki lep prekrivač.
Za njen današnji hobi krivi i prijateljicu iz Francuske, koja je i sama instruktorka. Ona ju je, veli, naučila sitnicama.
- Od mladosti sam bila radoznala, učila sam da slikam na svili, ovladala sam dekupaž tehnikom, svirala sam harmoniku, sviram klavir, ali čovek ne treba da se raspline. Pačvorkom sam bila oduševljena i prosto sam zagrizla u poduhvat da ovladam ovom tehnikom. U Srbiji za tako nešto nisam bila u mogućnosti jer nije bilo škola. Ali, već tokom prvih penzionerskih dana na radiju sam čula da je profesorka Gorjana Ajzenberg osnovala početni kurs pačvorka. Prijavila sam se i od tad plivam u tim vodama već punih 16 godina.
Kao i svaki umetnik, zaljubljena je u ovakav vid stvaranja. Do sada je stvorila pregršt dela koje su zainteresovani mogli da vide na četiri samostalne i dvadesetak zajedničkih izložbi. A premijera njenih eksponata bila je simbolično baš u galeriji Ikar.
Kreativnost bez granica
Godine i zanimanje su za ovu tehniku spajanja krpica samo brojke i slova na papiru. Pačvorkom se bave ljudi različitih profesija, različitih godišta od sedam do 77. Jedna od dama kojoj su se putevi, kako kaže, slučajno ukrstili sa Biljaninim završila je sve kurseve. Ova učiteljica po profesiji svoje đake od sedam do deset godina je obučila da uvuku konac u iglu i naprave osnovni bod, aplikaciju... Slađana Marinković iz Pančeva decu uči nečemu divnom i sada se zalaže za program da se u školama u Vojvodini pačvork uvede kao slobodna aktivnost.
Na pitanje šta je za nju pačvork samo kaže:
- Pačvork je jedna bajka!
Energija kojom Biljana Ostojić odiše pleni, pa je život udesio da umeće nesebično podeli sa drugima.
- U jednom trenutku stvaranja, poželela sam da svoje znanje prenesem na sve one koji bi da zavire u čudesni svet pačvorka. Nažalost, većina obrazovanih žena u našoj zemlji ne zna šta je ova tehnika. Zato se i trudim da se organizuju ovakva dešavanja kako bi što više ljudi saznalo za ovu veštinu.
Počela je da drži časove ove majstorije i okrenula se edukativnom radu. Iz te ljubavi i posvećenosti prema pačvorku rodila su se neraskidiva prijateljstva.
- Dame su pored pačvorka želele i da se druže. Nas 16 se dogovorilo da se jednom mesečno sastajemo i menjamo iskustva. Ponekad im dajem savete, malo ih kritikujem, ali mi one to ne zameraju jer znaju da im samo želim dobro.
Koliko šijete, toliko i parate
Sagovornica "Vesti", inače rođena Bijeljinka, navodi da pačvork traži posvećenost, vreme, strpljenje i ljubav, a kada sve to utkate u taj rad, on sam govori. Za jedan prekrivač, u zavisnosti od broja parčića tkanine, ponekad je potrebno 20 ili više dana.
- Jer koliko šijete, maltene toliko i parate - kaže Biljana.
Nabavka materijala je takođe dug i mukotrpan proces.
- Poslednje tri godine se i mogu nabaviti tkanine, ali svakako je veoma teško. U inostranstvu pačvork je čitava industrija za sebe, postoje kursevi, škole, časopisi i specijalne radnje sa materijalima koji su baš za ovu vrstu stvaranja. Ja sam jedna od onih srećnica koja tkaninu kupujem van naše zemlje. Odem kod drugarice sa praznim koferom i vratim se sa punim torbama krpica. Kad vidi carinik, verovatno pomisli: "Ovoj ženi nije dobro", pa me ne zadržava - kroz smeh priča ova umetnica.