Svevideće oko: Evo čime se bavi 5 milijardi vredna američka obaveštajna agencija za koju niko ne zna
Čak ni bivši predsednik Barak Obama, nakon prvih pet meseci u Beloj kući, nije reagovao kao da je ikada čuo njeno ime.
U Maju 2009. godine, tokom posete hamburgerdžinici u Vašingtonu, pitao je mušteriju za stolom pored čime se bavi.
- Radim u NGA (Nacionalna geoprostorna obaveštajna agencija) - odgovorio je čovek.
Obama je delovao zbunjeno.
- Pa, objasni mi šta je ta Nacionalna geoprostorna... - rekao je Obama u nemogućnosti da izgovori do kraja ime agencije.
Osam godina nakon toga, NGA ostaje najtajnovitija od svih "velikih pet" američkih obaveštajnih agencija, među kojima su i CIA i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).
Disproporcionalno u odnosu na njenu prisutnost u javnom diskursu, NGA poseduje treću najveću zgradu u Vašingtonu, veći i od CIA i od Kapitola Sjedinjenih Država.
Najmanje 3.000 stanovnika prestonice zaposleno je u NGA.
Za NGA slike i fotografije su ono što su za NSA zvuci.
Njena primarna funkcija je da analizira milijarde slika i stotine hiljada minuta videosnimaka koje su uhvatili kako dronovi i špijunski sateliti širom planete, tako i amaterske kamere na strateški važnim lokacijama.
Zbog toga što su njene oči uglavnom usmerene izvan SAD, agencija nikada nije bila umešana u unutrašnje špijunske skandale kao CIA ili NSA, što joj je i omogućilo da se drži ispod radara.
Međutim, eksperti smatraju da bi se to moglo promeniti sa predsednikom Donaldom Trampom.
Imajući u vidu koliko je napora Tramp uložio u proširenje ovlašćenja obaveštajnih agencija, kao i njegovu opsesiju nacionalnom bezbednošću, verovatno je da će se američki predsednik služiti svakom raspoloživom alatkom kako bi sproveo svoje ideje u delo.
Prema trenutnoj politici Pentagona, sve što je potrebno za upotrebu špijunskih, odnosno izviđačkih dronova u američkom vazdušnom prostoru, jeste odobrenje Ministra odbrane.
Tako je 2016. godine prvi put iznad Baltimora upotrebljen izviđački dron, razvijen u Iraku.
Veoma mali broj ljudi znao je da ih sa neba prati veoma napredna špijunska tehnologoja koja raspolaže kamerom rezolucije od 1.8 milijardi piksela, postavljena na letelicu koja je dovoljno mala i dovoljno visoko da je nemoguće primetiti je golim okom.
Kako je ovaj dron u mogućnosti da motri na oblast od 15 do 20 kilometa kvadratnih u svakom trenutku, dve takve letelice bile bi dovoljne da nadgledaju sve vanjske aktivnosti u Menhetnu 24 sata dnevno.
Sa razvojem novih tehnologija, koje omogućavaju dronovima da ostanu u vazduhu mesecima, a uskoro će moći i duže od godinu dana, verovatno je samo pitanje kada će ovaj sistem nadgledanja ući u masovniju upotrebu.
Ali da bi se to desilo, Tramp, kao i Obama, prvo mora da sazna da NGA postoji.