Hiljade doktora za Ginisa
Osim ovih podataka koji ukazuju na sve veće socijalne razlike, za knjigu rekorda je i da u proseku titulu doktora nauka u proseku mesečno stekne 190 akademaca, odnosno šestoro dnevno. Neverovatna je i statistika da ljudi s najvišom akademskom titulom posao čekaju blizu dve i po godine, pa ih je trenutno čak 174 bez posla. Najviše iz oblasti ekonomskih nauka, njih 29.
Besmisleni brojevi koje plaše
Hiperprodukcija tog zvanja, prema rečima akademika Dušana Teodorovića, skoro da je urušila srpski obrazovni sistem.
Jagma sve veća
Primetan je poslednjih godina porast interesovanja za najvišu akademsku titulu. O tome svedoči podatak da su u 2015. odbranjena 1.252 rada, već a prošle godine 1.459. Najviše doktora nauka je s medicinskih fakulteta, a od njih 391 u Nacionalnoj službi za zapošljavanje posao čeka njih 12.
- U Srbiji se na doktorske studije godišnje upisuje gotovo 4.000 akademaca, što govori da će ih za deceniju biti 40.000. To je ne samo besmisleno, već je i cifra koja plaši.
Potrebne su radikalne promene, da bi se stavila tačka na devalvaciju zvanja doktora nauka, ali i naučnoistraživačkog rada - smatra ovaj akademik i univerzitetski profesor u penziji.
Teodorović napominje da je bio član akreditivne komisije i da su u to vreme doneti propisi da niko ne može steći najvišu akademsku titulu ukoliko nema radove objavljen u naučnom časopisu.
Ali kaže da je i tada bilo onih koji su tražili samo gde će da ispune tu formu ne mareći na relevantnost časopisa.
- Zvanje doktora je stepenik više za one koji se bave naukom i hoće da joj posvete život, ali je kod nas postala moda i manija, pa je manje entuzijasta naučnika, a više onih koji pate od veličine i hoće mr,dr i prof. radi promocije u javnosti ili boljeg radnog mesta - smatra Teodorović.
Inostranstvo diplomi ne veruje
Teodorović ukazuje da je u Srbiji, na primer, sve više menadžera kojima brzopotezno stečene titule doktora ne mogu da budu verifikovane u inostranstvu.
- Osim časnih i vrednih ljudi koji se usavršavaju, ima i onih koji banalizuju naučno usavršavanje svodeći ga na nekoliko meseci - ukazao je ovaj akademik koji smatra da ima i mladih koji doktorat upisuju da ne dangube jer ne mogu da nađu posao.
Kako se može uočiti na osnovu podataka Nacionalnog repozitorijuma disertacija u Srbiji koji je oformljen septembra 2014, u proseku mesečno doktorira 190 visokoškolaca.
Svojevrsna poplava doktorata zabeležena je krajem septembra 2016. kad je za samo nedelju dana titulu doktora nauka ponelo njih 187.
Zanimljivo je i da na posao duže čekaju žene doktori nauka kojih je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje evidentirano 97.
Tamo je šest žena, nezaposlenih doktora arhitekture i samo jedan muškarac.
Kampanja aktuelne vlasti da Srbija postane poželjna turistička destinacija nije pomogla da četvoro doktora turizma s biroa rada nađu posao.
Sniženi kriterijumi
Penzionisani profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar smatra da je poplava doktorskih titula posledica snižavanja kriterijuma i stadarda, ali i motivima za sticanje tog zvanja koji nisu naučni.
- To nikako nije kompliment za srpski obrazovni sistem i znak je kako se kaže, da je nešto trulo u državi Danskoj - prokomentarisao je Madžar za naš list.
Agronomi oterani s oranica
Interesantno je da Srbija slovi za poljoprivrednu zemlju, a da šest doktora poljoprivrednih nauka nema posao.
Kako objašnjava narodni poslanik i penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, prema podacima s kraja prošle godine nezaposlenost akademaca svih nivoa u poljoprivredi bila je mnogo veća.
- Na dan 6. decembra 2016. bilo je bez posla 5.513 agronoma ekonomista i veterinara, 418 magistara i mastera i specijalista, kao 46 doktora nauka, ali je moguće da su se u međuvremenu neki zaposlili ili napustili Srbiju i otišli u inostranstvo - otkriva on za naš list ukazujući da prvenstveni razlog tako visoke nezaposlenosti u ovom sektoru leži u brojnim neuspešnim privatizacijama u agroprivredi.
On smatra da jedan broj njih produžava osnovne studije master i doktorskim jer ne može da nađe posao, ali ima i onih kojima je važna samo titula.
- Kriterijumi su sniženi. Profesor može da vodi najviše pet doktoranada (kandidata za doktorsko zvanje) tokom dve do četiri godine i za to vreme ne može da prima i druge. Međutim, ako podelimo broj profesora sa brojem akademaca kojima su mentori, vidimo da je kandidata više nego što je predviđeno - pojašnjava naš sagovornik.
Seoba pameti
Miladin Ševarlić osvrnuo se i na statistiku o ogromnom broju mladih koji napuštaju zemlju. Među njimaje i mnogo visokoobrazovanih kadrova.
- Iz Srbije je 2015. otišlo 58.000 ljudi, od čega su šestina mladi ljudi s fakultetskom diplomom - kaže je Ševarlić.