Otac srpske medicine

Pošto se pokazao i kao dramski pisac, Jovan Subotić je tokom boravka u Zagrebu postavljen za upravitelja Zemaljskog kazališta.

A majka Savka, iz ugledne grčko-cincarske porodice Polit-Desančića, stasala je u prvog borca za ženska prava.

Obrazovana i bez dlake na jeziku, oduševila je slušaoce odličnim govorom na predavanju "Žena na istoku i na zapadu", koji je održala u Beču.

Savka Subotić je bila prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza i Kola srpskih sestara, a najveći doprinos u umnom buđenju Srpkinja dala je osnivajući prve više škole za devojke.

Subotići su 1859. godine živeli u Novom Sadu kada su dobili sina, koji je osnovnu školu pohađao u Zagrebu, a gimnaziju učio u Karlovcima i u rodnom gradu.

Kada je počeo srpsko-turski rat, mladi Vojislav je napustio studije u Beču i javio se u dobrovoljce. Imao je svega 17 godina, a već je učestvovao u borbama na Drini.

Studije je nešto kasnije nastavio u Parizu i Beču, gde je 1881. promovisan za doktora medicine.

Darovitog mladića koji je goreo od želje da se usavršava primetio je poznati češki hirurg Eduard Albert, tada profesor hirurgije u Beču, i pozvao ga na stažiranje u svoju Hiruršku kliniku.

Karijeru dugu bezmalo 40 godina Vojislav Subotić je počeo u Zemunu 1884, kao gradski fizikus.

Kasnije je osnovao prvo hirurško odeljenje Zemunske bolnice. Iako je tek prevalio 30. godinu, sanitet srpske vojske pozvao ga je da otvori prvo odeljenje hirurgije u Beogradu 1889, u Palilulskoj bolnici.

Ta godina je bila i prelomna za domaću hirurgiju.

Nagli razvoj ove medicinske grane krajem 19. veka zahvatio je i srpske lekare, ali oni nisu mogli da prate sva evropska dostignuća. Bolnica je bilo malo, opreme i lekara takođe, a oni su u to vreme i sami davali anestezije pacijentima.