Utorak 21.03.2017.
15:19
Vestionline, Tanjug

Ko će vladati Nemačkom, velika koalicija?

pixabay.com
Istraživanja pokazuju da će Bundestag posle izbora izgledati drugačije

- SPD i demohrišćani su na istom nivou, aktuleno sa lakom prednošću socijaldemokrata. Savez demohrišćana i socijaldemokrata, ''velika koalicija'', ne osigurava više automatski kancelarsku poziciju Merkelovoj - izjavio je šef Instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA Herman Binkert.

Povod je bila anketa, prva posle ''100 odsto Šulc'', kako mediji nazivaju izbor Šulca za šefa SPD, pošto je on ovog vikenda dobio 100 odsto važećih glasova delegata. 

Sami Nemci su, međutim, u aktuelnoj anketi instituta Emnid sačinjenoj za ''Bild am Zontag'', rekli da bi oni, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu.  

Za Merkelovu bi glasalo 46 odsto Nemaca, a za njenog ''izazivača'', Šulca, 38 odsto, što je za njega pad od dva odsto u odnosu na početak februara. 

Kako se, međutim, nemački izbori približavaju, sa njima rastu i špekulacije o tome ko bi s kim mogao u postizbornu koaliciju, ako pobedi Šulc ili ako pobedi Merkelova, odnosno, njihove političke opcije. 

Nemački Bundestag će, sudeći prema anketama, zasigurno drugačije izgledati i tu će se, po prvi put naći i poslanici ''Alternative za Nemačku'' (AfD), evroskeptici i desničari koji sebe nazivaju patriotama, i za koje bi, prema trenutnoj anketi, glasalo čak 11, 5 odsto Nemaca. 

Za partiju Levica, naslednicu bivših istočno-nemačkih komunista, popularnu naročito među socijalno nižim slojevima, a takvih i nije baš malo u Nemačkoj, glasalo bi 8,5 odsto Nemaca, za Zelene, koje je nekada vodio bivši šef diplomatije Joška Fišer, a danas Džem Ezdemir, prvi Nemac turskog porekla na čelu jedne stranke, 6,5 odsto. 

Sada se, međutim, očekuje da i liberali, kojima je pečat dao bivši šef diplomatije Hans-Ditrih Genšer, sada sa mladim, rečitim i ambizoznim Kristijanom Lindnerom na čelu, ponovo uđu u Bundestag. Za njih bi, pokazuje anketa, glasalo 6,5 odsto Nemaca. 

U takvom odnosu snaga, kada bi u Bundestagu bile dve partije više, postizbornu koaliciju bi mogli da naprave demohrišćani i socijaldemokrate i da nastave sa vladom ''velike koalicije'' u Berlinu, sa Šulcom ili Merkelovom na čelu. 

Za do sada pominjanu ''semafor koaliciju'' - SPD(crveni), liberali (žuti) i zeleni (zeleni) - ne bi bilo dovoljno glasova, sudeći po ovoj anketi.  

Ni takozvana ''Jamajka koalicija'', tj partije u bojama zastave te zemlje, koju bi činili demohrišćani (crni), zeleni (zeleni) i liberali (žuti), ne bi dobila neophodnu većinu glasova.

Upravo zato se, osim nastavka vlade ''velike koalicije'', počinje sa špekulacijama o takozvanoj ''Bahami-koaliciji'', u bojama zastave te ostrvske zemlje, koju bi činili demohrišćani (crni), liberali (žuti) i AfD (plavi). 

Tu, međutim, postoji problem političke volje i interesa, pošto niko ne želi u savez sa ''AfD'', partijom o kojoj danas govore i levičari i desničari i njeni protivnici i zagovornici. 

Kakva je ta partija, koju bi Nemci, ipak, želeli da vide u Bundestagu? 

Politikolozi kažu evroroskeptički raspoložena, desničarska ili ultradesničarska, koja se protivi islamu. 

Jedan deo Nemaca, naviknutih na blagostanje, a sada pod teretom spasa i evra i svoje udobnosti, desničari, razočarani u demohrišćane i socijaldemokrate, ali i u liberale, neopredeljeni i drugi će, ipak, poverovati u političku ideologiju ''AfD'', pošto poslednja istraživanja javnog mnjenja kažu da bi 11,5 odsto njih moglo glasati za tu partiju dobrostojećih muškaraca u skupim odelima i naglancanim cipelama. 

Tako bi se ovi ultra desničari ili moderni konzervativci, kako sami sebe nazivaju, mogli od vanparlamentarne etablirati kao treća partija u Bundestagu, posle demohrišćana i socijaldemokrata. 

Političari ''AfD'' su se žestoko sukobili sa ''rečenicom'' koju je Merkelova posle bivšeg predsednika države Kristijana Vulfa i sama ponovila - da ''islam, u međuvremenu, pripada Nemačkoj'' - a pitanje koje bi se moglo postaviti je da li glasači ''AfD'' ne vide da u Nemačkoj živi više od četiri miliona muslimana, da se u vestima o rođenju dece češće čuju imena malog Mehmeda i Fatme, nego Hansa i Irmgard, da zabrađene, orijentalne lepotice mame poglede plavookih mladića, da se u zemlji stvara turska elita, da u državi od Alpa do Baltika, ima na stotine džamija...ili će glasati za ''AfD'' upravo zato, što vide to i više od toga? 

To je pitanje, pre svega, za sociologe i politikologe, a kada je reč o ''AfD'', partiji formiranoj tik pred prošle savezne izbore, o njoj se govori kao o prvoj stranci, posle Hitlera, koja diskredituje i ugrožava čitavu jednu versku zajednicu. 

''AfD'' je uzburkala nemačku političku scenu, podelila društvo i uznemirila muslimane, a i sama Merkelova je zbog te partije zaradila zestoke kritike i prebacivanja da je svojom politikom otvorenih vrata prema izbeglicama ''ispeglala'' put za jačanje ''AfD''.  
     

2020 © - Vesti online