Svaka para zlata vredna
- Halo, da li sam dobila Hida Muratovića, zovem iz Švedske... Poslaću vam 200 evra i molim vas da po 100 evra uručite Mihriji Murić iz Stupa kod Rožaja koja sama brine o znatno starijem i šlogiranom suprugu Abdulahu i đaku-pešaku iz Vučinića kod Novog Pazara Nikoli Matkoviću. Uzmite koliko je potrebno za gorivo i obavezno im što pre uručite moj skromni poklon, znam da teško žive, trebaće im - rekla je u telefonskom razgovoru čitateljka "Vesti" i novopazarskog humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića.
Odmah je Hido rado pristao da, kako kaže, ispuni amanet naše plemenite zemljakinje iz daleka, ali joj je istog trenutka i naglasio da će sam finansirati gorivo i da će Murići i Matkovići dobiti kompletne sume od po 100 evra. Kako je dogovoreno, tako je i učinjeno...
- Kako ste znali da u kući više nemam nijednog evra - zapitala se pri našoj poseti sa Muratovićem Mihrija Murić.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Naglašava da je poslednju veću donaciju od 550 evra dobila prošle jeseni, neposredno pred zimu, i još 200 evra odmah posle Nove godine. Od tada je niko nije ni čuo, ni posetio...
- Imali smo svega i pristojno smo živeli do pre nekoliko dana, a onda su zalihe brašna, namirnica, lekova i pampers-pelena za Abdulaha počele da nestaju. Evri od te dobre gospođe iz Švedske i Hima Agovića mnogo će nam značiti pri nabavci najpotrebnijih namirnica, lekova i pelena... Hvala im do neba, pomoć nam je stigla u pravom trenutku. Da nije čitalaca "Vesti" i drugih dobrih ljudi koji nam pomažu, ne znam kako bismo preživeli u ovom bespuću. Oni nas i bukvalno izdržavaju - ističe Mihrija.
Već 15 godina Mihrija Murić (33) živi u "skladnom" braku sa Abdulahom Murićem (86) sa kojim ima sinove Ernesa (14) i Enesa (12), a osim malog kućerka i hektara zemlje sedme klase nemaju nikakvu drugu imovinu niti primanja.
Borba svakog dana
- Samo za pampers pelene mesečno nam je potrebno 100 evra, za struju (bojler stalno uključen) još 50 evra, o ostalom i da ne govorim. Nosila sam Abdulaha na leđima u Rožaje da bismo izdejstvovali tuđu negu i socijalnu pomoć, prošla su tri meseca, odgovora još nema... - žali se Mihrija.
Mihrija motornom testerom seče drva i tako zarađuje za život. U njihovoj kući zatičemo i Abdulahovog brata Aćifa, koji ga jedini, od mnogobrojne rodbine i dece iz prvog braka, posećuje.
- Mihrija je pravi heroj, ni najrođenije dete ne bi ovako brinulo o mom bratu. Iako mnogo stariji od nje i teško oboleo, ona ga poštuje kao supruga i oca njihovih sinova, bori se kao lavica i svaka joj čast zbog toga, malo je danas takvih - ističe Aćif Murić na rastanku sa našim reporterima i Hidom Muratovićem.
Malog Nikolu Matkovića iz Vučinića, učenika sedmog razreda osnovne škole u Osaonici, nismo pronašli kod kuće, bio je negde na dugom pešačkom putu od kuće do škole. Donaciju je primio njegov otac Ljubomir.
- Dobro je Nikola. Važno je da su prošli snegovi i mrazevi, malo je i ojačao pa sada može da pešači do škole. Hvala mnogo gospođi, donacija nam mnogo znači, dogovorićemo se sa Nikolom kako da je potrošimo, svega nam nedostaje - ističe Ljubomir.
Ne odustaje od sna
Mlađanog Nikolu smo kasnije čuli telefonom. Kaže da i dalje sakuplja biljke i čita o životinjama i mašta o tome da jednoga dana postane profesor biologije. Ojačao je i porastao i više se, kako naglašava, ne boji vukova, divljih svinja, lisica i drugih zveri koje je sretao na putu do škole.
- Pozdravite mnogo tu dobru damu iz Malmea, prenesite joj i moju veliku zahvalnost i poručite joj da ću joj se odužiti lepim ponašanjem peticama u školi - poručio je Nikola.