Kolevka džihadista je mesto o kom javnost ne zna ništa
Članovi džihadističke mreže koji su učestvovali u napadima na briselski aerodrom 22. marta 2016, ali i na Pariz nekoliko meseci ranije, gravitirali su oko briselskog predgrađa Molenbek, u koje je stanovništvo siromašne marokanske planine Rif unelo dugu tradiciju nepoverenja prema vlastima i mafijaških praksi povezanih s trgovinom kanabisom.
Razlozi za takav uticaj Rifa su, kako navodi istoričar Vermeren, višestruki i složeni - ovaj region je zatvoren, skrajnut i ima istoriju otpora vlastima koju je skupo platio kroz istoriju i suočio se s prenaseljenošću, zemljotresima i potčinjenošću.
- Većina stanovništva Rifa nosi u sećanju tragedije 20. veka. Oni su se zatvorili u svoju istoriju. U okolnostima zaveta ćutanja (omerta) i zatvorenosti zajednice, klana i porodice, odušak i ublažavanje za tu situaciju pronašli su u religiji, njenim striktnim pa i salafističkim verzijama, ali i u biznisu, uključujući i ilegalan i kriminalan - navodi taj istoričar.
On navodi da ni oni koji su rođeni u Evropi nisu izuzetak od tog modela i da se među stanovništvom Rifa i dalje organizuju mreže solidarnosti povezane s kriminalom, pa i džihadizmom.
- Regruteri za džihad koji su došli s Bliskog istoka nisu prezali od toga da iskoriste ovu izgubljenu mladost, na rubu prestupništva, mameći ih sjajem pokajanja i mučeničke smrti - navodi Vermeren.
Vezu trgovine drogom, budući da sa Rifa dolazi 80 odsto kanabisa koji se konzumira u EU, i džihadizma ne treba tražiti, navodi taj istoričar, dodajući da je reč o "nekoj vrsti kontinuiteta", i kao olakšavajuće okolnosti navodi poznavanje oružja, prelaženja granica, ilegale i običaja krminalaca i švercerskih krugova, što je potrebno za ratne i terorističke akcije.
Rešenje tog problema je, kako navodi, u domenu visoke politike, i sastojalo bi se u pregovaranju s Marokom, jakom i centralizovanom državom kojoj i samoj ne odgovaraju epizode nasilja u regionu Rifa.
Evropa ima manevarski prostor za pregovore, budući da je Maroko mediteranska zemlja koja uživa najveću pomoć EU.
- Međutim, to mora biti sporazum koji će svima biti od koristi. Evropa, koja praktično prihvata tu trgovinu na svojoj teritoriji, i u koju se slivaju marokanski hašiš i kokain latinske Amerike, mora da izrazi volju: u zamenu za iskorenjivanje zasada na svojoj teritoriji, Maroko mora dobiti trajnu i efikasnu pomoć za stabilizaciju regiona od pet miliona stanovnika - navodi on.