Evropski projekat je u rasulu, istočna Evropa se okreće Rusiji

- Bivše zemlje sovjetskog bloka predstavljaju neku vrstu lakmus testa koji pokazuje da EU u startu nije bila prava meta. Nemačka i Centralna Evropa su neko vreme cvetale, dok su ostale nacije ostavljene da stagniraju - piše politički istražitelj i analitičar, politikolog i stručnjak za Istočnu Evropu Fil Batler u svom analitičkom tekstu za internet-časopis "Nju istern autluk“.

EU i NATO ineverili istočnu Evropu

- EU, NATO i zapadni savez potpuno su izneverili narode istočne Evrope. Neuzvraćena ljubav zemalja bivšeg sovjetskog bloka polako se pretvara u prezir. Evromajdan, a potom i građanski rat ogolili su stare ideološke i kulturne podele. I dok se Brisel i NATO oporavljaju od nedavnih događaja, izazivanje straha koje je korišćeno za uticaj na narode u Uniji gubi svoju efikasnost - kaže on.

On zatim kao primer navodi tekuće političke procese u brojnim zemljama Istočne Evrope.

U Moldaviji, kaže on, "postoji opšteistočni zaokret ka Rusiji“. Nova vlada ove zemlje uspela je da pobedi jer je "većina Moldavaca za strateško partnerstvo sa Rusijom“, za koje se novi tim zalaže.

- Naša sadašnja proevropska koalicija je 2014. u parlamentu potpisala sporazum o saradnji sa Evropskom unijom i, iskreno, od Evropske unije skoro da nismo ništa dobili, a istovremeno smo pretrpeli veliki ekonomski udarac gubitkom ruskog tržišta i našeg strateškog partnera. To je ono što se desi kada na vlast dođu političari koji pokušaju da unište prastare veze i tradicije između naših naroda - rekla je bivša premijerka Moldavije i sadašnja predsednica Socijalističke partije Zinaida Grečeani.

Globalizam osuđena na neuspeh

Batler dalje navodi da južno i zapadno od Moldavije niz zemalja-članica EU razmatra napuštanje, nalik "bregzitu“, globalističkog sistema, za koji mnogi smatraju da je osuđen na neuspeh.

Na zapadu je Mađarska, takođe, počela da se okreće prema Rusiji, navodi on, a Bugarska "nikada nije u potpunosti bila podređena Zapadu“.

U nedavnoj anketi sprovedenoj u Mađarskoj, 75 odsto ispitanika favorizovalo je pragmatične odnose sa Rusijom, za razliku od samo pet odsto sa stavom da „Mađarska ne bi trebalo uopšte da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“.

- Nemiri u Bukureštu zbog stvarne ili pretpostavljene korupcije rukovodstva, stalne poteškoće u Grčkoj, stara pesma iz Srbije, pa čak i zemlje kao što je Slovenija, šalju jasan signal - smatra on.

Tursko resetovanje odnosa sa Rusijom, a posebno obnova projekta gasovoda „Turski tok“ odražava zaokret ka Rusiji Grčke, Makedonije, Slovenije, Italije i drugih ranije odanih poklonika NATO-u i EU, ističe Batler.

-Bez obzira na to kako klasifikujete sve ove geopolitičke poteze, veoma je jasan trend u korist veza sa Rusijom - zaključuje on.