Uzalud tužba jer nismo NDH
Oni traže čak 3,5 milijardi dolara naknade koja se ne odnosi samo na materijalnu štetu vezanu uz oduzetu imovinu, nego i na nematerijalnu štetu koju su pretrpele žrtve ustaških logora.
U pisanom odgovoru našem listu navodi se da su dopis ambasade SAD dobili 27. februara ove godine, i da ih američke vlasti u njemu obaveštavaju da je pred Okružnim sudom Severnog okruga Istočnog područja Ilinoisa pokrenut postupak protiv Hrvatske u predmetu "Lalić protiv Hrvatske".
Reč je o tužbi koju je grupa Srba podnela 31. maja prošle godine. Do sada je održano sedam javnih rasprava, a poslednja 31. avgusta prošle godine.
U hrvatskom Ministarstvu spoljnih poslova kažu da prema važećoj pravnoj proceduri, od trenutka dostave, "u skladu s odredbama domaćeg i međunarodnog prava, počinje da teče rok od 60 dana u kojem se Hrvatska kao tužena strana mora izjasniti o tužbenim navodima navedenim Okružnom sudu u Čikagu".
Kraus: Vratite oteto
Predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj, Ognjen Kraus
kaže da "ne zna da li se treba nečemu nadati", kada je reč o američkoj tužbi, ali da su svi dosadašnji zahtevi isključivo bili vezani za nelegalno oduzetu imovinu koja je, kako tvrdi - "ogromna".
"Zakon koji ima Hrvatska najrestriktivniji je u Evropi i potpuno nesprovodljiv. Osim toga, i ono što je čisto, što je pokriveno zakonom, stoji u fiokama i ne vraća se. Pogledajte u kojoj državi osim u Hrvatskoj imovina nije vraćena! Vraća se čak i u Srbiji", kazao je Kraus.
U ovom Ministarstvu ponavljaju da Hrvatska nije pravni naslednik NDH.
"To izričito stoji u izvorišnim osnovama Ustava Hrvatske", navode MSP Hrvatske.
U Hrvatskoj se povodom ove tužbe još jednom otvorilo pitanje odštete žrtava ustaškog režima, koje je poslednjih godina isključivo svedeno na povratak imovine oduzete tokom trajanja NDH.
Najglasniji u svojim zahtevima su Jevreji, koji su tražili da im se vrati ne samo imovina uzeta tokom trajanja SFRJ, već i ona dok je Hrvatska bila saveznik nacističke Nemačke.
Hrvatski portali podsećaju da je aprila prošle godine, upravo zbog ovog problema u Zagrebu boravio specijalni izaslanik za pitanja holokausta Stejt departmenta Niklas Din, koji je kao osnovnu svrhu svoje posete naveo pitanje jevrejske imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata.
Proces za oteto blago
Ovo nije prva tužba podneta pred nekim sudom u SAD u kojoj su žrtve ustaškog režima tražile odštetu. Poslednji slučaj koji se završio odbacivanjem tog zahteva završen je 2012. godine pred Okružnim sudom za Severnu Karolinu u postupku "Alperin protiv franjevačkog reda Male braće". U tužbi je tražena odšteta od Vatikanske banke za takozvano ustaško blago.