6 godina kasnije: Ko zapravo vlada Sirijom, a nisu ni Asad ni Rusi?

Osvajanjem Alepa predsednik Asad, uz pomoć Rusije, prokrčio je svoj put ka konačnoj pobedi u ratu i kontroli nad celom zemljom. Moć Islamske države slabi u Siriji i Iraku i izgubila je kontrolu nad velikim delom teritorija u tim zemljama. Međutim, prava istina je da Asad nije toliko moćan kao što izgleda, a to tvrde novinari nemačkog lista "Der Spiegel", koji govore o tome kako je Asad ostvario naizgled veliku pobedu, ali i kako je njegov autoritet samo privid.

Šiitska milicija

U borbi protiv pobunjenika Asad se u velikoj meri oslanja na rusku vojsku, ali i na šiitsku miliciju koju podržava Iran.

Upravo su šiitske milicije bile ključne za Asadov vojni uspeh, jer su mu naoružani borci najviše nedostajali. Rusi su podržali Asada i slali oružje sirijskoj vojsci i šiitskim paravojnm formacijama i pružali im podršku vazdušnim napadima.

Kako prenosi "Der Spiegel", Asad je u svet slao slike sirijskih vojnika, kao dokaz pobeda, ali su najveći deo borbe izneli pripadnici šiitskih milicija.

Međutim, šiitska milicija se sve više otima kontroli i zavodi svoju strahovladu.

Pored dve najmoćnije grupe, Pustinjske sokolove i Tigrove iz Hame, tu su i stotine drugih naoružanih grupa koje u ovom trenutku zapravo vladaju velikim delovima teritorija koji je zvanično pod kontrolom Asada i sirijske vojske.

Oni nekažnjeno pljačkaju, zlostavljaju civile, ubijaju, a niko ih u tome ne može zaustaviti, čak ni Asad.

Njihovi zapovednici su postali zapravo pravi vladari Sirije.

Gospodari rata

Ovakav razvoj situacije i nije toliko neočekivan s obzirom na religijski "odnos snaga" u Siriji pre rata. Naime, Bašar al-Asad, kao i njegov pokojni otac Hafez, svoju poziciju na moći održavali su prvenstveno uz podršku i lojalnost alavita, šiitskih muslimana, kojima i sami pripadaju. Ali, veliku većinu, oko 75 posto populacije Sirije su činili sunitski muslimani.

Pobunjenici protiv Asada su najpre tražili demokratiju i pravedniju raspodelu bogatstva, ali su na površinu u međuvremenu izašle razlike i sukobi religijskih grupa.

Kako je ostao bez vojske, Asad je dopustio lojalnim naoružanim borcima da formiraju vlastite milicije.

Tako su u mnogim slučajevima, vođe švercerskih i kriminalnih bandi postali lokalni šerifi.

U zamenu za lojalnost Asadu oni su mogli da nastave da se bave svojim kriminalnim poslovima, da ih proširuju i da zavode strahovladu nad stanovnicima, pljačkaju i ubijaju po želji.

Dve najveće milicije, Pustinjski sokolovi, čija je baza u gradu Latakiji i Tigrovi iz Hame imaju svaka između 3000 i 6000 naoružanih ratnika.

Oni su, postali "gospodari rata", iskoristili su nestašicu hrane, lekova i goriva kako bi ih kontrolisali i na njima zaradili.

Ta zarada im dalje omogućuje novu nabavku oružja i unajmljivanje boraca.

Kako piše "Der Spiegel", rezultat toga je taj što su ovi gospodari rata zamenili državni bezbednosni aparat u celim regijama.

Sirijska vojska je u stalnoj potražnji za novim regrutima ali nema dovoljno novca za njihove plate. S druge strane u milicije se regrutuju dobrovoljci kojima gospodari rata nude čak i do tri puta veće plate, ali i veću slobodu.

Među regrutiima u milicijama ima mnogo kriminalaca a njima je, osim dobre plate, omogućeno i da dalje samo švercuju drogu, benzin i da pljačkaju po nahođenju.

Asad sve više zavisi od njih i žmuri na njihove zločine, a njihova moć raste.

Grad Hama je psotao pravi "El Dorado" za "gospodare rata". Tu je formirana milicija Tigrova, čine ih loklane plemenske vođe, obaveštajci vazdušnih snaga i kriminalci, koji sada imaju mrežu baza u celoj Siriji.

Najvažniji "Tigrovi"

Dva najvažnija zapovednika Tigrova su poznati kriminalac Ali Šeli i Talal Dakak, čovek koji navodno svoje lavove ljubimce hrani svojim neprijateljima.

Za njih se veruje da stoje iza mnogih otmica, pljački, šverca, pa čak i da prodaju gorivo Islamskoj državi, sunitskim teroristima koji su im zvanično neprijatelji.

Prema podacima sirijske vojnoobaveštajne službe šeli je 2015. godine prodavao oružje pobunjenicima u Alepu, istim onima protiv kojih su se borile njegove paravojne formacije i sirijska državna vojska.

Njima je svakako najbitnija zarada, pa im i neprijatelji postaju "klijenti", ako mogu da zarade na njima.

Asadovi obaveštajci su pokušavali da im stanu na put, ali nikada nisu uspevali u tome. Osim toga, Asad zavisi od njihovog učešća u borbama protiv pobunjenika i džihadista.

Najvažniji "Pustinjski soko"

Mohamed Džaber je vođa "Pustinjskih sokola" i on se novinarima pohvalio svojim oružjem, starim sovjetskim tenkovima i drugom teškom artiljerijom. Pokaza je i svoj luksuzni stan u kom živi dok se u njegovim redovima bore i tinejdžeri.

Džaber je priznao novinarima da su neki njegovi borci pljačkali osvojene gradove i sela, kaže da su to "crne ovce" kojih ima svuda.

- Mi smo velika grupa. Neki su dobri, a neki loši. Ali mi se borimo za svoju zemlju, a to je najvažnije - rekao je on.

Džaber je svoje rivale "Tigrove iz Hame" nazvao otmičarima i ubicama. Dve paravojne formacije su se ponekad i međusobno sukobljavale, zbog čega Asadovi generali teže ka tome da ih drže odvojene, na različitim frontovima.

Džaberove usluge su na visokoj ceni. On ima iza sebe karijeru švercovanja nafte, koju je donosio iz Iraka tokom 1990-ih godina. Tako su se on i njegov brat obogatili, a zatim milione uložili u industriju čelika.

S početkom rata u Siriji i uvođenjem sankcija, Asadov režim je zatražio njihove usluge.

Kako bi zaštitili konvoje koji su vozili kroz pustinju Mohamed i njegov brat su angažovali više stotina bivših vojnika, ali i kriminalaca. Asad je 2013. godine potpisao uredbu kojom je privatnim preduzetnicima dozvolio da imaju sopstvene bezbednosne snage i time je utro put kleptokratama da postanu gospodari rata.

Milicije žele zvaničnu vlast?

Džaber, pak, kaže da ima dovoljno moći i novca i da je jedino što želi da pomogne sirijskom režimu u ratu.

On je rekao da će položiti oružje kada se rat završi, ali je ipak dodao i da bi "mogao da kontroliše 60 odsto zemlje" kada bi mu to bilo dozvoljeno.

Rusi imaju prilično pragmatičan pristup ovim gospodarima rata. Iako su lično užasnuti njihovim ponašanjem, ruski generali daju oružje i podršku onoj miliciji koja im je trenutno potrebna.

Međutim, izgleda da se milicije neće zaustaviti samo na bogaćenju pomoću kriminala. To pokazuje podatak da su na izborima 2016. godine u parlament ušli kandidati povezani sa nekim od zapovednika milicija.

Koliko god Zapad smatrao Asada za užasnog diktatora, on je ipak bio jedini privid autoriteta u zemlji. Kako zaključuje "Der Spiegel", moć milicija pokazuje da je on davno izgubio autoritet.