Laži i prevare industrije hrane (2): Droga iz tanjira
Znaju proizvođači, pa ovu "magičnu formulu" koriste ne samo kod čipsa, već i kod zamrznute pice, pomfrita i mnogo drugih jela.
Ogroman broj sokova na policama sastoji se od koncentrata voća, dakle od sirupa koji se samo razblaži vodom i već je gotov "prirodni sok".
Sočni sveži sir i posebno kremasti namaz svoja svojstva duguju činjenici da se smesi mlečnog praha i vode doda štirak i potom ova čorba izloži azotu pod pritiskom koji prosto naduva "mlečni" proizvod - tako se minimalnom količinom materijala napuni maksimalan broj pakovanja.
U osnovi kupac dobija zapravo gas umesto mlečnog proizvoda.
Ipak, kraljevi prevare su pekari - ni u jednom drugom produktu nema toliko različitih dodataka kao u pecivima, ali mnogi od njih ne stoje na deklaraciji koju potrošač može da vidi.
Ovde industrija koristi rupu u zakonu koji kaže da aditivi koji su u krajnjem proizvodu izgubili svoju funkciju ne moraju da se navedu - na ovaj način se više od trećine dodataka ne nađe na deklaraciji.
O tome koje i koliko medikamenata nesvesno unosimo svakodnevno, možda je bolje da i ne razmišljamo.
Mleko danas dobijamo od dopingovanih, a ne od srećnih krava.
Jedna muzara, koja je ranije davala osam litara mleka dnevno, danas daje i do 50 litara - zahvaljujući jakoj prehrani i medikamentima.
Takav trend ne ostaje bez posledica za životinje, upozoravaju već dugo veterinari, u vidu raznih bolesti i upala.
Studija visoke veterinarske škole u Hanoveru i Univerziteta u Lajpcigu pokazala je da jedan brojler u Nemačkoj dobija antibiotike tokom deset od svojih 39 dana života, dok se svinje za vreme 115-dnevnog uzgoja svaka četiri dana kljukaju nekim od antibiotika.
Kod teladi svaka treća životinja u proseku dobija godišnje ovaj tretman od tri dana.
Posledica je da su antibiotici koji su se decenijama koristili u borbi protiv bolesti kao što su zapaljenje pluća i tuberkuloza počeli sve više da zakazuju kod ljudi zbog stalne primene na životinjama.
Na ovaj način se neželjeno uzgajaju rezistentne bakterije, a medikamenti koji su spasavali živote gube delovanje.
Đavolji krug
Dirk Cimerman, ekspert u Grinpisu, objašnjava da su korisne biljke danas zavisne od hemijske industrije. Već samo seme je impregnirano pesticidima, za vreme žetve i skladištenja se biljke iznova obrađuju - što je po Cimermanu đavolji krug. Pesticidi koji su do pre nekoliko godina odobreni, proveravani su samo da li su akutno otrovni, ali ne i da li dugoročno genetski štete ili imaju hormonska dejstva. Sistem nije konsekventno osmišljen do kraja, proziva Cimerman, a sporedna dejstva su suviše malo poznata.
Posle svega, da li se može verovati bar bio-proizvodima? Različite studije ukazuju da konvencionalne životne namirnice sadrže 100 do 500 puta više tragova pesticida nego bio-namirnice. Međutim, da li su ovi produkti zaista zdraviji od konvencionalnih, eksperti ni do danas nisu mogli sa sigurnošću da potvrde.
SUTRA - Laži i prevare industrije hrane (3): Usta puna insekticida