Laži i prevare industrije hrane (1): Truju se Istok i Zapad
U današnje vreme jedva da smo svesni koliko neželjenih, nezdravih i štetnih sastojaka unosimo hranom. Često se misli da je u siromašnijim (čitaj istočnim) zemljama Evrope kvalitet namirnica i proizvoda u supermarketima samo loš surogat onoga što se prodaje na Zapadu, pa su vlade mnogih istočnoevropskih zemalja rešile da provere te priče.
Tako je Slovačka ispitala 22 proizvoda i utvrdila ogromne razlike: njihove kobasice imaju manje mesa, ali više masti i tečnosti. U Mađarskoj su otkrili da su napolitanke hrskavije u Austriji, a nutela prilično kremastija. U Pragu su konstatovali da je pepsi u Češkoj zaslađen sirupom umesto šećerom kao u Nemačkoj, a sprajt jeftinom hemikalijom aspartam.
Češka firma Iglo prodaje filete od ribe u kojima je sedam odsto manje mesa nego u istoimenom proizvodu u Nemačkoj. Ministar poljoprivrede te zemlje Marijan Jurečka ogorčen je izjavio da očigledno Zapad istočne susede tretira kao "kantu za đubre Evrope".
Prozvani koncerni nisu poricali rezultate istraživanja. Koka-kola je izdala saopštenje da je receptura stvar lokalnih proizvođača, a proizvođač nutele, firma Ferero, objavila je da je nutela u Francuskoj tečnija da bi se lakše mazala na kroasane. Osim toga, platežna moć potrošača je manja, pa proizvođači moraju da koriste jeftinije sastojke kako bi robu mogli da prodaju po razumnim cenama, tvrde koncerni.
Sa druge strane, iako su propisi o kvalitetu životnih namirnica na Zapadu izuzetno strogi, a proizvođače koji ih ne poštuju čekaju drakonske kazne, industrija hrane u svojoj gladi za profitom neretko poseže za trikovima kako da izbegne zakonska ograničenja, a istovremeno sebi obezbedi maksimalnu zaradu. Postoji niz "zaobilaznih puteva" koji su, pravno gledano, potpuno legalni, a potrošač je uskraćen za pravu informaciju o tome šta kupuje i jede.
U Severnoj Rajni - Vestfaliji je od oktobra prošle godine prodato 350 flaša sa metanol-votkom. Ko je pije može da oslepi ili umre, jer sadržaj otrova prelazi 400 puta dozvoljenu granicu. U Srbiji da, ali ko bi tako nešto očekivao usred Nemačke? Zbog salmonele u čajnoj kobasici firma Rigenvalder je širom zemlje povukla iz prodaje kontingente tog proizvoda, a opasne bakterije su izazvale akciju povlačenja mleka Hohvald - prehrambene grupe, zbog otkrića salmonele u bio-susamu ovaj proizvod je povučen iz lanca drogerija DM, a mesna industrija Štajneman je na uzorku otkrila listerije u jednoj vrsti salame, zbog čega je takođe povučena iz trgovina.
Ova crna lista važi samo za prošlu godinu. Hronologija skandala je mnogo duža: estrogen nađen u nemačkoj teletini koji utiče na rast, vino otrovano glikolom, testenina sa bakterijama i tragovima kokošijeg izmeta, pesticid lindan u dečjem pirinču, zamena etiketa na mesu u supermarketima kome je istekao rok, crvi u morskoj ribi... Otkrivena je afera s uzgojem svinja u Nemačkoj jer su veterinari godinama prodavali tone ilegalnih sredstava kao što su hormoni, antibiotici i vakcine, kancerogeni nitrofen u eko-žitaricama... Spisak je gotovo neiscrpan.
Falsifikovanje etiketa
Zato je Drugi program nemačke televizije ZDF angažovao eksperta za prehrambene proizvode Sebastijana Legea da ukaže na neke od štoseva kojima se služe ove kompanije. Nije mu trebalo mnogo vremena da u nekoliko proizvoda kupljenih u prodavnicama otkrije ono što bi proizvođači radije da prećute. Osnovni cilj je prodati jeftino napravljene produkte kao visokokvalitetne. Za to se, pre svega, koriste začini. Mnogi od njih se ne pominju na etiketi proizvoda ili su navedeni pod drugim imenom. Tako je meso začinjeno hemikalijom koja služi da pojača ukus, a na pakovanju umesto "glutamat" piše "ekstrakt kvasca", jer to zvuči manje veštački.