Znate li zašto avioni lete tako visoko?

Ne postoji maksimalna visina za letenje, ali motori teže rade, kako opada nivo kiseonika, a otežava se komunikacija sa zemljom.

Rekordnu visinu postigao je pilot Aleksandar Fedotov u sovjetskom MIG-25M 1997. godine koji je dostigao visinu od 37.649 metara.

Visina na kojoj leti većina aviona je 10.000 metara, a u slučaju letenja važi pravilo što više to bolje. Naime, jedan od glavnih razloga zbog kojih avioni lete tako visoko je taj što je u višim slojevima atmosfere vazduh razređeniji, zbog čega je let lakši, brži i ekonomičniji. 

Idealna visina kreće se od 10 do 13 hiljada metara. Više od toga, kiseonika je premalo da podstakne sagorevanje u motorima, a niže je vazdušni otpor veći. 

Teoretski, u energetskom smislu, najefikasnije bi bilo da avion neprekidno ide uzlazno na više nadmorske visine, nego da se održava na, recimo, 10.000 metara, pošto se težina letelice smanjuje zbog trošenja goriva i razređivanja vazduha. 

- Svaka letelica ima optimalnu visinu letenja - objašnjava Piter Teri, koji je već 30 godina pilot komercijalnih letova. 

Konkord je leteo na mnogo većim visinama - od 15 do 18 hiljada metara, gde nijedna druga letelica nije. Na tako velikim visinama letelice zaobilaze i vremenske neprilike. Troposfera, odnosno atmosferski sloj najbliži tlu, beleži najviše meteoroloških fenomena, a letelicama najviše odgovara stratosfera. 

U višim delovima atmosfere takođe se izbegavaju druge letelice poput helikoptera i lakih aviona, ptica i insekata. Pored svega toga, prednost visokog letenja je u tome što na visini od 13.000 metara u slučaju nekog kvara, pilot ima mnogo više vremena da reši problem. Možda zvuči nelogično, ali postoji mogućnost da avion sleti bezbedno, čak i ako oba motora otkažu.