Merkelova i Oland za više "brzina"

Istorijski događaj?

I pored toga što je samit prošao bez medijske pažnje, moguće je da će ovaj događaj ući u istoriju kao prekretnica.

Nije slučajno predsednik Francuske Oland primio nemačku kancelarku Merkel i predsednike vlada Španije i Italije - Rahoja i Đentilonija, tamo gde se Evropa okupila posle Prvog svetskog rata - u raskošnom ambijentu dvorca Versaj kod Pariza, sa fanfarama, konjicom i republikanskom gardom.

Evropa u više brzina zapravo je model asimetrične federacije sa takvom unutrašnjom arhitekturom koja bi na okupu održala i federaliste i suvereniste. Evropsko jezgro od četiri zemlje iz Versaja udružiće se kroz zajedničku poresku, energetsku, socijalnu, spoljnu i bezbednosnu politiku.

Šta će sve ovo u praksi značiti lakše može da se shvati ako se zamisle koncentrični krugovi o kojima je nedavno govorio predsednik Evropske komisije Junker.

Što je manje oblasti koje jedna zemlja deli sa evropskim jezgrom, to je evropski krug u kome se ta zemlja nalazi - periferniji.

Englezi uvek bili protiv

Reč je o modelu koji je Francuska nezvanično predlagala i ranije.

Ovoj ideji naročito se uvek suprotstavljala Velika Britanija.

London je uvek zagovarao Evropsku zajednicu i Evropsku uniju kao zajedničko tržište, ali je odbacivao i pomisao na političku naddržavnu zajednicu.

- Treba da imamo hrabrosti da prihvatimo da neke zemlje napreduju brže, a neke sporije - rekla je kancelarka Merkel, podržavajući Evropu u više brzina.

Detalji buduće unutrašnje arhitekture EU još nisu poznati, ni dogovoreni.

Četvorka iz Versaja je deo evrozone.

Nemačka je jedina finansijski stabilna, a ostale tri zemlje su njeni dužnici. Šta će dužnici tražiti od Nemačke, a šta ona od njih - to još ne znamo.

Cilj je da se oformi jezgro znatno manjeg formata nego sadašnja EU. To jezgro bi činili predstavnici zemalja članica koji bi se direktno dogovarali kao sada u Versaju, bez posredovanja evropske administracije.

U ovoj perspektivi, evropske institucije mogle bi da izgube na značaju i ovlašćenjima, a beskrajni evropski samiti "poslednje šanse" - bili bi efikasni sastanci.