"Nemačka je Erdoganov talac"
Turski ministar ekonomije Nihat Zejbekči je, nakon što je u Kelnu praktično zabranjen miting na kojem je trebalo da nastupi, našao način da se pojavi na skupu u jednom hotelu i obrati se glasačima.
Ranije je održao "pozdravni govor" na jednom "privatnom koncertu" u Leverkuzenu. To je deo kampanje pred referendum 16. aprila na kojem Turci odlučuju o uvođenju predsedničkog sistema vladavine koji bi, kako se smatra, Redžepu Erdoganu dao praktično neograničenu moć. Zejbekči je rekao da je Nemačka "prijatelj" Turske i čak se zahvalio na prilici da govori u Nemačkoj.
Pročitajte još:
* Turci zadržali nemačkog novinara zbog Vikiliksa
No ti pomirljivi tonovi jedva da se čuju nakon oštrih reči šefa turske države.
Erdogan je optužio Nemačku za "nacističke metode" zbog zabrane nastupa njegovih ministara na javnim skupovima.
Od ranije je u istanbulskom zatvoru nemačko-turski novinar Deniz Judžel, kojem se zbog izveštavanja prebacuje podrška terorizmu.
Odnosi Berlina i Ankare dostigli su tačku zamrzavanja. O tome je za DW pričala Bilgin Ajata koja predaje političku sociologiju na Univerzitetu u Bazelu. Ona je turskih korena, a rođena je u nemačkom Ulmu.
Da li preti eskalacija diplomatskih trzavica između dve zemlje?
Odnosi su očigledno veoma zategnuti. Ali mislim da su veze Turske i Nemačke dovoljno jake da izdrže ovaj konflikt. Ali kada se recimo turski ministri spoljnih poslova i diplomatije kritički osvrnu na zabranu nastupa na mitinzima u Nemačkoj, onda treba primetiti da su njihove izjave kontradiktorne.
Jer opozicioni lideri su u Turskoj u zatvoru, tako da upravo tamo nema slobode mišljenja, ni za novinare ni za opoziciju. Pre nego što turski ministri iznose zamerke na nepoštovanje slobode mišljenja u Nemačkoj trebalo bi da obezbede tu slobodu mišljenja u Turskoj. Postoji bojazan da turska vlast na ovaj način može da zameni teze, naravno da ovde nije tema sloboda mišljenja u Nemačkoj. Pravi problem o kojem treba pričati je stanje demokratije u Turskoj.
Šta Vi mislite o zabrani nastupa turskih političara na javnim skupovima u Nemačkoj koju su praktično izrekle neke lokalne samouprave?
Mislim da to jasno pokazuje promenu raspoloženja koja se poslednjih dana može jasno uočiti, kako u nemačkoj javnosti tako i u politici. Mnogima je postalo jasno šta se zapravo dešava u Turskoj.
Pročitajte još:
* Oštra kritika Erdogana: Nemci su nacisti!
* Nemačka i Turska na ivici sukoba: Vreme tihih tonova sa Ankarom je prošlost
Nemački političari su više puta upozoravali da ne treba unositi unutarturske konflikte u Nemačku. Kako će se trenutne napetosti odraziti na tursku zajednicu u Nemačkoj?
Takva upozorenja čujemo uvek kada u Turskoj postoji neki problem koji interesuje i ovdašnju tursku dijasporu. Napetosti mogu imati nuspojavu u vidu mobilizacije pristalica AKP u Nemačkoj jer smatraju da je nepravedno zabranjivati političarima da učestvuju na mitinzima. Tako bi još jednom mogla da se pojača podrška Erdoganu.
Koliko su glasovi turskih državljana koji žive u Nemačkoj važni na predstojećem referendumu?
Veoma su važni. Već i kod prethodnih parlamentarnih izbora se to videlo. Ovdašnji Turci su takoreći jezičak na vagi. Naravno da je toga svesna i turska vlada.
AKP u Nemačkoj ima jaku podršku, tu je važna ciljna grupa u kampanji. U drugim zemljama je drugačije. U Engleskoj, Švajcarskoj ili SAD je među turskim imigrantima jače zastupljena opozicija.
Kako vidite razvoj diplomatskih odnosa u narednom periodu?
Mislim da nas čeka dalje zaoštravanje – posebno ukoliko Turska još jednom pokuša da izvrši pritisak pretnjom da će otkazati izbeglički sporazum. Stanje je trenutno, međutim, osetljivije za nemačku Saveznu vladu. Jer ona je ušla u politički rizik da tesno sarađuje sa Turskom koja postaje sve autoritarnija. Izbeglički sporazum je ionako pre svega došao na insistiranje Berlina.
Time je nemačka vlast sama kriva za situaciju u kojoj se nalazi, ali ona ne bi trebalo da dalje pristaje da bude u poziciji turskog taoca. Prošle godine je izbegličkim dilom samo ojačala Erdoganovu poziciju.