Lazanski: Ne damo Makedoniju!

Uvek raspoloženi za kavgu...

Makedonci i Albanci žive u istoj državi, ali se međusobno ne slažu. Cinici bi rekli da Makedonija predstavlja šizofreniju sa sedištem u Ujedinjenim nacijama. Odnosno, zamislite dva naoružana čoveka, obojica pate od strašnih migrena, sede u istoj kafani i raspoloženi su za kavgu, to je atmosfera koja ovde vlada godinama.

Nije dovoljno da jedan od ove dvojice uspe, drugi mora da bude poražen. Mržnja ponovno dobija na zamahu, stari susedi, Makedonci i Albanci, kao da nikada i nisu prestali da budu naprijatelji.

Na nedavnim izborima ovde je pobedila stranka VMRO-DPMNE, istina, ne sa velikom prednošću u broju poslanika, ali je ipak pobedila. Dosadašnji princip, shodno Majskom dogovoru iz 2008, bio je "pobednik sa pobednikom".

To znači da vladu Makedonije obavezno pravi pobednička stranka Makedonaca i pobednička stranka, ili nekoliko glavnih stranaka, Albanaca.

Taj princip su tražili Albanci da se ne bi dogodilo da većinski Makedonci diktiraju uslove manjinskim Albancima.

I taj princip su EU i SAD prihvatili. Majski dogovor je u stvari bio operacionalizacija Ohridskog sporazuma iz 2002. godine, koji je opet operacionalizovan kroz ustavne amandmane, a sve u senci prethodne ratne pobune dela Albanaca na zapadu zemlje.

Sada, albanska platforma zahteva da albanski jezik bude službeni jezik u celoj Makedoniji, što je direktna revizija Ohridskog sporazuma i što bi bila kapitulacija Makedonije za zelenim stolom.

I dok građani Skoplja svake večeri na masovnim demonstracijama uzvikuju "Ne damo Makedoniju", gde je izlaz iz krize? Kako o albanskoj platformi, koja je i dovela do svega ovoga, niko nije pričao pre izbora, izlaz je u novim izborima...