Ako se podeli Sirija, može li se podeliti i Evropa?

Šta će biti sa Sirijom?

Nakon što je Vojska Sirije još jednom pobola svoju zastavu na tvrđavi u Palmiri, a Abu Bakr al Bagdadi, vođa Islamske države i čovek sa devet života, priznao poraz i odmetnuo se u gerilu, pitanje budućeg poretka u Siriji postalo je glavna tema u međunarodnoj areni.

S obzirom na veliki broj zainteresovanih igrača za ovu bliskoistočnu zemlju, u kojoj već petu godinu zaredom prolivaju krv stanovnici Sirije, redovna vojska, borci iz Rusije, Irana, Turske, sa čitavog Bliskog istoka, pa i šire (sve zavisi od toga ko se bori i na kojoj strani), otvara se pitanje - šta dalje? Opet se vraćamo na diskusiju o podeli Sirije.

Kao što je poznato, granice te države utvrđene su nakon pada Osmanske imperije, to jest one nisu istorijske. I zato mnogi eksperti (zapadni i prosunitski) smatraju da bi najbolje bilo da se podeli po etničkoj osnovi: teritorija alavita, kojom bi vladao Bašar al Asad, nalazila bi se na zapadu, centralni deo bio bi pod upravom sunitskog umerenog režima, a istočni bi pripao Kurdima.

Asad nema nameru da se povuče

Ovo je, međutim, malo verovatno. Zašto bi se Asad borio za Alepo, Homs, Palmiru, Damask, da bi ih na kraju nekome predao? Uz to, gde je tu Iran, koji je sa svojim kopnenim snagama umnogome doprineo jačanju režima u Damasku?

Kao odgovor na diskusije o podeli Sirije i Bliskog istoka po etničkom principu, politički analitičar američkog Centra za dvopartijsku politiku Nikolas Danfort je predložio Evropi da ona pokuša da reši sopstvene probleme na taj način. Nadahnuti američki analitičar je podelio Evropu na 17, umesto sadašnjih 38 država. Balkan je opet ujedinio u Jugoslaviju, samo malo proširenu. U nju bi ušle sve bivše jugoslovenske republike i još Bugarska.

Rusija zajedno sa Belorusijom i Ukrajinom

Rusija bi prošla odlično, ujedinila bi se sa Belorusijom i Ukrajinom. Danfort je ponovo vaskrsao Rimsko carstvo u minijaturi - objedinio je Španiju, Portugaliju, deo Francuske i Italiju u Ujedinjeno rimsko kraljevstvo. Severni deo Francuske je zajedno sa Belgijom formirao Novu Galiju.

Ni Nemačka nije loše prošla - dobila je Poljsku, Holandiju, Austriju i Švajcarsku. Česi i Slovaci bi sa delom Poljske formirali Istočnu Slaviju. Skandinavci bi se ujedinili, osim severa Finske, koji bi ostao Finstanija, dok bi baltičke zemlje obrazovale Litvoletoniju.

Mađari, Rumuni, Albanci i Grci bi ostali na istom. Velika Britanija i Irska bi ostale dve posebne države, ali sa drugačijim granicama.

Inače, karta se najmanje svidela Turcima. Ipak su oni nekad bili Osmansko carstvo. Istina, u 19. veku je ono već bilo tu i tamo dobrano načeto.

"Iznenađuje kako se mnogi užasavaju ovakve ideje (podele) kada se primeni na Evropu umesto na Bliski istok", napisao je Danfort.

Podela Sirije je američki "plan B"

U svakom slučaju, ono što je najizvesnije je da Sirija može biti podeljena na zone uticaja. Pre tačno godinu dana, u to vreme generalni sekretar SAD Džon Keri, izjavio je da je podela Sirije "plan B" ako se prekine primirje, i predložio da se ona podeli na zone uticaja između Rusije i američke koalicije:

- Vi ne prelazite ovamo, mi nećemo tamo. Sve što je između neka bude fer plej - rekao je Keri.