Rusija u strahu od američkog hipersoničnog oružja
Rusija strahuje od američkog razvoja interkontinentalnih hipersoničnih balističkih projektila koje bi omogućili Vašingtonu da razoruža Moskvu, bez upotrebe nuklearnog oružja. Usled toga su i Rusi pribegli razvoju sopstvenih hipersoničnih raketa, piše Newsweek.rs.
"Razvoj interkontinentalnih hipersoničnih oružja je zabrinjavajući", piše u najnovijem izveštaju Vladimir Dvorkin, vojni analitičar moskovskog Karnegi centra. "Mnogi ruski eksperti veruju da bi dobijanjem hipersoničnog oružja SAD stekle drastičnu prednost u okviru koncepta globalnog preventivnog udara, prednost koja bi Vašingtonu dala mogućnost da razoruža ruske strateške nuklearne snage."
Strahovi još iz sovjetskih vremena
Ovakva strahovanja Kremlja nisu ništa novo i sežu nazad do sovjetskih vremena. Istini za volju, Hladni rat bi se možda završio mnogo ranije, da nije bilo prigovora sovjetskog premijera Mihaila Gorbačova na račun Inicijative strateške odbrane koju je pokrenuo tadašnji američki predsednik Ronald Regan.
Pročitajte još:
* Američki kapetan: Vojska Rusije bolja od naše!
* Američki oficir: Izgubili smo ratove u Iraku i Avganistanu, šta bi nam tek Rusi uradili!?
Ova inicijativa bila je jedini kamen spoticanja tokom sastanka dvojice lidera na Islandu 1986. godine, kada je umalo dogovoreno potpuno nuklearno razoružavanje. "U Rejkjaviku, moja nadanja o svetu bez nukearlnog oružja su na mah usplamsana, da bi do kraja pregovora potpuno nestala, u danu koji će se pokazati kao najgori u mojoj predsedničkoj karijeri", izjavio je 1990. godine Regan.
Gorbačov naprosto nije verovao u Reganova obećanja da će SAD sa Sovjetskim Savezom podeliti Inicijativu strateške odbrane. "Oprostite, gospodine predsedniče, ali ja vaša obećanja o zajedničkoj inicijativi ne mogu da shvatim ozbiljno", rekao je Gorbačov svom američkom kolegi. "Vi s nama ne želite da podelite tehnologiju bušenja nafte, digitalnih aparata za mašinsku odbranu, pa čak ni mašina za preradu mleka. Zajednička nuklearna inicijativa bi izazvala drugu američku revoluciju. Budimo realni i pragmatični."
Sovjetski Savez je još 1983. počeo sopstveni razvoj hipersoničnih projektila, iako vojno rukovodstvo zemlje nije verovalo u tehničku izvodljivost konkurentskog američkog koncepta.
Sovjetski program, pod nazivom Albatros, nije nestao raspadom države, već je nastavljen i u postkomunističkoj Rjusiji. Novonastale rakete predviđene su da u potpunosti zaobiđu dejstvo američke protivvazdušne odbrane. Prve rakete tipa Albatros testirane su u periodu od 1991. do 1992. godine, a dodatni testovi sprovedeni su 2001. i 2004. Projektili su lansirani iz otvorenih silosa, jer dotadašnja postrojenja nisu bila dovoljno dugačka da se u njih smesti cela raketa.
Rusko hiprsonično oružje ima problem
Rusko hipersonično oružje predviđeno je za montiranje na interkontinentalne balističke rakete tipa Sarmat, kao i na pokretnu lansirnu platformu tipa Topolj M. Međutim, budući da je namenjeno za borbu sa američkom SDI tehnologijom, novo rusko oružje nije prediđeno za konvencionalnu američku protivvazdušnu odbranu poput one sistema Patriot.
Postoji nekoliko mogućnosti za zaobilaženje ovog problema. "Jedna od njih je usmeravanje rakete na nešto nižu visinu krstarenja, od 40km do 60km, sve do samog obrušavanja na metu. Takva putanja ne bi izazvala dodatan otpor kretanju, a nakon što dostigne fazu vertikalnog obrušavanja, mogućnost da je pogodi protivvazdušni projektil postaje zanemarljiva", piše Dvorkin.
Strah i od kineske tehnologije
Kremlj se pored američkih pribojava i kineskih hipersoničnih raketa. Oba straha su najverovatnije neosnovana. Dvorkin navodi iskaze nekolicine visokih zvaničnika Pentagona koji su hipersonične projektile okarakterisali kao preskupe i namenjene ograničenom udaru na probrane mete. Uglavnom je reč o pokretnom oružju koje brzo menja lokaciju dejstvovanja.
Nijedan zdravorazumski predsednik SAD ne bi pokušao preventivni napad na Rusiju. "Takav napad bi možda eliminisao rusku stratešku komandu, ali bi ostavio velike delove nuklearnih snaga netaknutim i spremnim da izvrše rapidnu odmazdu", piše Dvorkin. "Osim toga, ruska komanda je dobro zaštićena i od nuklearnih napada, a kamoli od preventivnih nenuklearnih udara."
Iako hipersonična oružja u ovom trenutku nisu ozbiljna pretnja, Dvorkin očekuje buduće savetovanje između Moskve, Pekinga, i Vašingtona po ovom pitanju. "Trilateralne konsulatacije Rusije, SAD-a, i Kine se mogu pokazati veoma korisnim", navodi Dvorkin. "Takva savetovanja bi vremenom ubedila relevantne polisi-mejkere da pristupe ozbiljnijim naporima za eliminisanje dugodometnih, visokopreciznih raketa."