Požarevljanin, budući vrhunski berlinski lekar

Statistika kaže da je i najboljim nemačkim maturantima sve teže da upišu medicinu i da se sve ređe među njima nađe poneki stranac, ali i to da po završetku studija mnogi lekari brzo završe u nekoj od obećanih skandinavskih zemalja.

Momku koji prkosi ovoj statistici, Iliji Đorđeviću, koji ima samo 22 godine, a već je student pete godine medicine na prestižnom berlinskom univerzitetu "Šarite-klinikum", ne pada na pamet da se bavi ovim neveselim brojkama. Jer, vreme je na njegovoj strani.

Pošto je krenuo u prvi razred sa šest godina, i usput još preskočio 11. razred gimnazije, dodatno polažući obavezno gradivo, Ilija ima sve uslove da bude jedan od najmlađih lekara u svojoj generaciji, iako ga naravno čeka još jednogodišnja praksa, specijalizacija, a zatim godine usavršavanja.

Praksa u Kamenici - Prošle godine u septembru sam bio na Institutu za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici kod dr Stamenka Šušaka, koji mi je omogućio da prisustvujem operacijama i da pomalo asistiram, što me je definitivno uverilo da je kardiohirurgija moj budući poziv.

Ilija priznaje da u osnovnoj školi u Vupertalu, gde je živeo do polaska na studije, nije bio naročito dobar đak i da je jedino njegova razredna insistirala da upiše gimnaziju, dok su majka Jadranka i otac Mališa skromno očekivali da njihov sin, kao dete stranaca, završi neki dobar zanat i što pre nađe posao.

- Nisu ni sanjali da ću ovako daleko da doguram - kaže Ilija u jednom od brojnih kabineta na "Šariteu", gde vredno sprema svoj doktorski rad.

Želju da obuče beli mantil dobio je gledajući popularne lekarske serije na malom ekranu. Kada je 2005. konkurisao na medicini, nije bio primljen u prvom pokušaju, što je za Iliju bio povratak u surovu stvarnost.

Pola godine je nevoljno studirao građevinu, s namerom da ponovo okuša sreću na medicini. Upornost se isplatila. Vest da je primljen na "Šarite" zatekla ga je dok je sa folklornim ansamblom iz Dortmunda učestvovao na nekom od takmičenja. Još sledećeg dana je otputovao za Berlin jer je semestar već počinjao.

Roditelji su mu pred odlazak kratko rekli:
- Budi uporan.
 

Berlin je u početku ipak bio veliki izazov za Iliju.
- To je ogroman grad, a Vupertal ima jedva 400.000 stanovnika. Nije bilo lako da se snađem na "Šariteu" i po svim tim brojnim "kampusima" gde smo imali predavanja i vežbe. Posle mesec dana sve je već išlo mnogo lakše.

Velika Ilijina želja je da postane kardiohirurg. A kad se ima motiv, sve je mnogo lakše, pa i to da položi 10 ispita za pet dana. Smatra da deca migranata najbolje šanse za integraciju imaju kroz studiranje, nauku i obrazovanje, i kaže da mu je nemački program "Start" u tome mnogo pomogao.

- Veoma je važno da se ne zaborave koreni, identitet, ali isto tako ne treba zatvarati oči pred novim i boljim - smatra ovaj pametni mladić, koji uvek, kad god mu studije dozvole, skokne sa mlađim bratom Aleksandrom do rodnog Požarevca i sela Vlaški Do, gde žive baba i deda po majci, prva generacija gastarbajtera u njegovoj porodici.

Iskoristiti i prednosti života tamo i ovde, to je Ilijin princip za budućnost. On svoju vidi u tome da jednog dana stečeno znanje u medicini i hirurgiji prenese u svoju zemlju i da pomogne koliko može u približavanju i saradnji nemačkih i srpskih klinika.

Peva u crkvenom horu Ilija je kao dete igrao folklor u "Jeleku" iz Vupertala, posle se okrenuo fudbalu. Imao je talenta, ali ne i ozbiljne ambicije da postane fudbaler, kako sam kaže. Kada je došao u Berlin, povredio je ligamente i morao je da okači kopačke o klin. Ovih dana pomno prati Svetsko prvenstvo u fudbalu, u slobodno vreme još peva u crkvenom horu i upravo priprema recital za Vidovdansku akademiju.