Nemar se plaća životima
Ministar odbrane Zoran Đorđević rekao je da postoji opasnost od novih eksplozija u Remontnom zavodu.
Pri tom, nestali su se nalazili u opasnoj zoni kojoj niko ne može da priđe. Vatrogasci su pričali da ima još nekoliko žarišta i da to može danima da traje.
Stoga je dronovima i robotom nastavljena potraga za kapetanom Darkom Kostićem i radnicima Dejanom Kovačevićem i Željkom Nikolićem.
Prema rečima Dejanove supruge Ivane Kovačević sa ovom grupom je uspostavljen kontakt.
- Oni su se javili iz skloništa, bezbedni su i čekaju pomoć - kazala je Ivana.
Pancir sačuvao glavu
Gorica Vranić, majka vatrogasca koji je povređen prilikom gašenja požara, čekala je ispred Kliničkog centra jasnije informacije o sinu. Ona kaže da joj se sin nakratko javio telefonom i rekao da ima opekotine. Ispred bolnice su pričali da je povređeno još nekoliko vatrogasaca, a da je njihovog komandira spasao pancir, dok se šlem raspao.
Ljudski faktor
Šta se desilo u Kragujevcu još se ne zna, ali vojni analitičar Aleksandar Radić ukazuje da je u prethodnim slučajevima gotovo bez izuzetka u pitanju bio ljudski faktor.
- Postoje procedure pravljene da bi povećale nivo bezbednosti i sprečile tragediju. Nažalost, ljudi nisu savršeni i uvek postoji element rizika s nepredvidivim postupcima - pojašnjava Radić, uz ogradu da je vrlo nezahvalno da nesreću komentariše neko ko nije na licu mesta.
Do eksplozije je došlo u magacinu gde se odlažu tromblonske mine i municija. U prvoj eksploziji, koja se desila oko 13.30, nije bilo povređenih. Na teren su odmah izašle ekipe vatrogasaca, vojske, Hitne pomoći. Oko pola sata kasnije došlo je do nove znatno jače eksplozije u kojoj je povređeno dosta ljudi.
Eksplozija se čula u gotovo čitavom Kragujevcu, a od siline detonacije tresla su se i stakla na zgradama u centru grada. Sve raspoložive ekipe Hitne pomoći dovozile su povređene u gradski Urgentni centar, gde se okupilo i pedesetak rođaka.
Evakuacija kroz šumu
Direktor Kliničkog centra Predrag Sazanović izjavio je da niko od 25 povređenih nije životno ugrožen, a da trojica od njih imaju specifične povrede, zbog kojih su pozvani lekari sa VMA.
Sve u ruševinama
Porodica pirotehničara Željka Nikolića kaže da im je rečeno šta se preduzima, ali nisu dobili precizne informacije.
- Ušli smo u krug TRZ i videli ruševine. Posebno obučeni vojni stručnjaci ispituju teren. Rečeno nam je da je problem u tome što je prilikom eksplozije, kakva do sada nije zabeležena u zavodu, razbacano puno eksplozivnih i ubojnih sredstava na sve strane - kažu rođaci Željka Nikolića.
Prema njegovim rečima, pacijenti su pod terapijom i dijagnostikom i zadobili su uglavnom opekotine i povrede mekih tkiva, ali se strahuje da postoje i unutrašnje povrede. Kasnije su dvojica prebačena na VMA.
Evakuisana su 74 zaposlena. Prema informacijama s lica mesta većina njih od požara se sklonila u šumu i bili su odsečeni zbog teškog terena. Od puta ih je delio deo zavoda gde je postojala opasnost od nove eksplozije, ali su na kraju izvedeni na sigurno.
Juče su radnici zavoda došli na posao, ali je veći deo oko podneva pušten kućama.
Radnici kao na frontu
Samo u poslednjih pet godina osim potpukovnika Miroslava Perišića poginuo je jedan radnik namenske, a 13 ih je povređeno.
U valjevskom Krušiku 15. maja 2015. godine u eksploziji detonatorske kapisle povređeno je sedam radnika.
U istoj fabrici je 6. novembra 2014. godine poginuo poslovođa, pošto ga je u grudi pogodio 18 kilograma težak čelični otkivak koji je izleteo iz prese.
Troje radnika Krušika povređeno je u eksploziji 13. decembra 2013. godine prilikom ispitivanja protivoklopnih raketa bumbar.
U čačanskoj Slobodi dve radnice su 1. jula 2013. godine povređene u eksploziji u pogonu pirotehnike.
Jedan radnik je povređen usled eksplozije na presi za proizvodnju raketnih goriva u fabrici "Milan Blagojević" u Lučanima, 25. juna 2012. godine.
Duša od čoveka
Poginuli potpukovnik Miroslav Perišić bio je pripadnik Vojske 26 godina, a u prethodne dve je radio u Tehničko-remontnom zavodu. Bio je i komandant garnizona Kragujevac. Nekoliko ljudi koji su ga poznavali rekli su da je bio "duša od čoveka i pravi dasa".
Ministar odbrane Zoran Đorđević izjavio je saučešće porodici poginulog.
Ministar odbrane: NATO platio uništenje municije
Ministar odbrane Zoran Đorđević rekao je da se eksplozija dogodila u objektu A28, u kom se obavlja delaboracija municije, a posle toga požar je zahvatio i objekat A27. Po njegovim rečima, objekat u kome je došlo do eksplozije urađen je po najvišim standardima, a naredio je da se formira posebna komisija koja će ispitati okolnosti.
U oktobru prošle godine Ambasada Norveške u Beogradu saopštila je da su kapaciteti TRZ Kragujevac unapređeni zahvaljujući logističkom sporazumu Srbije i NATO-a, i da taj zavod zvanično može da počne demontiranje municije, odnosno delaboraciju. Saopšteno je i da će Vojska Srbije tako u naredne dve godine moći da uništi skoro 2.000 tona viškova municije koja predstavlja potencijalni bezbednosni rizik.
Norveška ambasada navela je da je reč o bezbednom demontiranju municije, pri čemu se barut uništava ili reciklira, a metalni delovi se koriste kao sekundarna sirovina.
TRZ je tada posetio ministar odbrane Zoran Đorđević u pratnji zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Džejmsa Apaturaija i ambasadora zemalja koje su dale novac.
Sredstva su odobrena 2013. na molbu Srbije. Tim fondom je predviđena ukupna donacija zemalja NATO-a, uključujući i Norvešku, od 3,7 miliona evra za nabavku opreme za TRZ Kragujevac i obuku.
Zalud bombardovali
NATO je 1999. uporno i teško bombardovao TRZ Kragujevac, ali nije uspeo da ga uništi zahvaljujući konfiguraciji objekata. Kragujevčani kažu da su jedino razneli prijavnicu.
Sindikati: Istraga, pa istina
Srpski sindikalci ističu da nesreća velikih razmera i s ljudskim žrtvama zahteva da se javnosti posle istrage saopšti puna istina.
Pročitajte još:
* Kragujevac: Strah od novih eksplozija
Generalni sekretar Vojnog sindikata Srbije Predrag Jeftić objašnjava da je sindikalna grupa iz kragujevačkog Remontnog zavoda najmlađa među vojnim sindikalcima. On ne može da pretpostavi šta je dovelo do tragedije i za "Vesti" objašnjava da će Vojni sindikat sačekati kraj istrage.
On kaže da se radnici nisu žalili na uslove rada u Zavodu.
- Svuda je zlo i radnici su u lošem položaju širom države. U tom zavodu rade mahom civilna lica, ali svakako da prolaze kroz konkurs zbog osetljivosti posla. Koliko znam, radili su i prekovremeno, ali im je taj rad bio plaćen. Dozvoljeno je 32 sata više od propisanog radnog vremena tokom mesec dana, međutim, ne znam da li su prekoračivali to zakonsko vreme - kaže Jeftić, uz napomenu da je pre izvesnog vremena ovaj remontni centar koji je bio samoprihodujući prebačen pod nadležnost Ministarstva odbrane.
Predsednik Udruženih sindikata Sloga Željko Veselinović ističe da je odbrambena industrija zatvoreni sistem i da je teško doći do informacija, ali da po završetku istrage mora da bude saopšteno šta se zaista dogodilo.
- Ono što smo u sindikatu Sloga čuli jeste da Ministarstvo odbrane namerava da ponovo izmesti te remontne zavode van svojih nadležnosti - kaže Veselinović.