Šef Misije MMF-a: Plate u Srbiji su bolno niske
- Uspeh na dugi rok će, međutim, zavisiti od uspešnog okončanja strukturnih reformi - ističe on i podseća da je od 2000. ovo peti programa sa MMF-om.
Srbija je skoro svaki put uspevala da na kratak rok uspostavi makroekonomsku stabilnost, ali ne i da reši osnovne, strukturne slabosti, pa je posle kratkoročnog poboljšanja dolazilo do usporavanja rasta, uz sve veće fiskalne probleme, konstatuje Ruf i poručuje da zbog toga Srbija još ima puno toga da uradi.
Pročitajte još:
* Sindikati: Vučić slagao za plate
* Najslađa i sigurna zarada Srbije krije se u samo jednoj namirnici
- Prihodi stanovništva bolno su niski po zapadnoevropskim standardima, a da bi se to promenilo potrebno je da rast bude znatno brži od tri procenta. Javni dug veći od 70 procenata BDP-a još uvek je visok i osetljiv na promene eksternih uslova ili pad ekonomske aktivnosti. Daleko od toga da je tranzicija završena, a privreda je preopterećena neefikasnim javnim sektorom i premalo se oslanja na produktivni privatni sektor - navodi Ruf.
Kao primer ističe da su "gubici u mnogim javnim preduzećima toliko veliki da bi državi bilo jeftinije da plaća radnike da ostanu kod kuće nego da nastavi da subvencijama ta preduzeća održava u životu“. Takođe ukazuje da možda i trećina zaposlenih u privatnom sektoru radi u sivoj ekonomiji, da su plate u javnom sektoru u proseku više nego u privatnom, a pružanje javnih usluga je i dalje na niskom nivou.
- Jedini način da prihodi stanovništva u Srbiji rastu na održiv način je da se privatni sektor ojača i proširi, a da se javni sektor smanji. Dobra vest je da vladin program ima za cilj ostvarenje upravo tih ciljeva - ističe Ruf.
- Za reforme je potrebna trajna politička i makroekonomska stabilnost, a njima će se prirodno protiviti interesne grupe koje profitiraju od održavanja postojećeg stanja. Zemlje koje su bile u stanju da prevaziđu te prepreke beležile su brz rast i brzo hvatale korak sa razvijenijim zemljama. Centralna Evropa i baltičke zemlje su sada na nivou od dve trećine dohotka zapadne Evrope, u poređenju sa oko jednom trećinom u slučaju Srbije - naveo je on.