Milionima častili notare!
Državljani Srbije koji su u inostranstvu moći će ovu vrstu overe da obave u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP).
Overe i u konzulatima
- DKP-i Republike Srbije odnedavno obavljaju poslove javnog beležnika, tako što rade sve vrste overe. Drugim rečima, kada naš građanin dođe u DKP kao da je došao kod javnog beležnika u otadžbini - rečeno je "Vestima" u Javnobeležničkoj komori.
Od prošle jeseni, kad su se DKP počeli uključivati u ovu vrstu posla, naši ljudi su najčešće njihove usluge koristili za overu nasledničke izjave i punomoćja za promet nepokretnosti. Takođe, i testament može da se sačini pred konzulom.
Na prvi pogled reklo bi se da će građanima ubuduće biti lakše oko papirologije jer imaju jednu adresu - notare.
Problem je što obična računica u to razuverava jer u celoj Srbiji ima svega 162 notara. Zajedno sa pripravnicima i pomoćnicima ima nešto više od 450 ovlašćenih osoba koje će na svoja pleća preuzeti posao koji su poslednje dve godine delili sa hiljadama službenicika u opštinama i sudovima, pred čijim šalterima je uvek bila gužva za overe.
Pola zemlje po starom
Da je prerano dat veliki kolač u ruke notarima, vidi se i po tome što ipak neće u svim mestima overe preuzeti javni beležnici jer oni i ne postoje na područuju 12 osnovnih sudova u Republici Srbiji. Zbog nezainteresovanosti, odnosno procene da neće imati dovoljno veliku zaradu, ne postoje notari u Boru, Brusu, Velikom Gradištu, Dimitorvgradu, Knjaževcu, Majdanpeku, Petrovcu na Mlavi, Priboju, Raški, Sjenici, Surdulici, Trsteniku... U ovim mestima i dalje će poslove overe obavljati sudovi i opštinske uprave.
Predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović tvrdi da broj notara neće biti problem i da nijedna notarska kancelarija neće imati manje od dva mesta za overu.
Porez u korist sudova
Zaključite sami: kako će sedam notara na Novom Beogradu moći da stigne da overi preko oko 170.000 raznih dokumenata što su do sada radili službenici na šalterima jedne od najbolje organizovanih opština u Srbiji.
Bez odgovora je ostalo zašto je država uvela notarsku službu i tako se odrekla sto posto prihoda koje je ubirala od overe raznih dokumenata, a veći deo kolača prepustila notarima. Ova profesija od momenta kad je uvedena postala je jedna od najtraženijih zbog velike zarade. U čaršiji se spekulisalo da i deo prihoda notari moraju da daju vladajućim strankama koje su im omogućile ovaj unosan posao.
Penzioneri na mukama
U jednoj vojvođanskoj mesnoj zajednici su nam rekli da će sada kod njih bar dvoje kolega biti višak, a da se već sada javljaju stariji građani kojima nije jasno gde će oni morati da ubuduće dva puta vade potvrdu o životu.
- Naime, oni koji penzije primaju iz Hrvatske i BiH dužni su da svakih šest meseci šalju potvrdu da su živi, što su dobijali u našoj mesnoj zajednici. Sada će ti stari i često teško pokretni sugrađani morati da idu kod notara, a najbliži je udaljen 30 kilometara - kaže nam službenik, uz molbu da ga ne imenujemo.
Ukoliko bi tražio da mu notar dođe na noge, usluga bi ga košala dodatnih 2.700 dinara.
"Vestima" je u Komori rečeno da od ukupnih prihoda oni u budžet uplaćuju oko 45 odsto. Do te računice dolaze tako što uračunavaju i 20 odsto porez na dodatu vrednost i 30 odsto od osnovice naplaćene tarife.
Jeftiniji od opštine
Javnost je stekla utisak da će notarske usluge biti skuplje, ali u Komori to demantuju.
- Naš cenovnik je jeftiniji nego opštinski cenovnik za istu vrstu usluga, a u odnosu na sudove za nijansu smo skuplji - kaže prvi čovek Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović.
U Komori kažu da kod overe ugovora oni naplaćuju po broju potpisa, tako da je to značajno jeftinije nego što je to sud do sada radio, kada se računica pravila na osnovu vrednosti ugovora.
Kada je pretprošle godine BIRN pokušavao da sazna koliko notari svojih prihoda uplaćuju državi, to je proglašeno za službenu tajnu. U zakonu se navodi da je "javni beležnik je dužan da iznos od 30 odsto od naplaćene usluge, bez PDV-a, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, u roku od 15 dana od dana naplate". Taj novac ide sudovima.
Prelivanje para u privatne džepove
Jedan od političara koji se protivio uvođenju notara bio je lider radikala Vojislav Šešelj. On je novebra 2014, u vreme štrajka advokata koji su tražili i na kraju uspeli da izdejstvuju da im se ostavi u nadležnost sklapanje kupoprodajnih ugovora, tvrdio da se na ovaj način pune nečiji privatni džepovi, na štetu budžeta.
- Imali smo notare u vreme Austrougarske u Vojvodini, ali je tada sudska mreža bila slabo razvijena i onda su beležnici imali smisla. Sada imamo mnogo više sudova u Srbiji nego što ćemo imati notara. Zašto bi se sudovima oduzeo taj posao i lišavali se taksi koje su išle u državni budžet? Sada će sve to da naplaćuju notari i da se bogate. Imamo dovoljno sudova i administrativnog osoblja koji svoje plate najlakše ostvaruju pružanjem ovih usluga. Čemu služe notari, samo da se pravi pometnja u društvu - rekao tada je Šešelj, bivšu profesor prava.
Opoziciji miniraju kandidature
Poslanici opozicionog pokreta Dosta je bilo (DJB) Saše Radulovića nedavno su podneli Narodnoj skupštini predlog izmene zakona po kojem bi osnovni sudovi i opštine nastave da overavaju potpise kojim birači podržavaju izbornu listu za republičke, pokrajinske i lokalne izbore. Takođe, i potpise kojim birači podržavaju predsedničkog kandidata ili osnivača političke stranke. Zakon po kome notari dobijaju ekskluzivno pravo na overe izjava i potpisa stupa na snagu danas, a predlogom izmene DJB zahteva da se to odloži za godinu dana. DJB je obrazložio da će u suprotnom doći do blokade registracije kandidata i stranaka za izbore.
"Notara nema dovoljno i to znači da će u mnogim krajevima Srbije biti onemogućeno prikupljanje potpisa za izbore. Na osnovu dosadašnjeg iskustva znamo da je vlast manipulisala javnim beležnicima da bi onemogućila opoziciji da overi potpise. Mnogim našim odborima su bili uskraćivani javni beležnici", saopštio je DJB.
Ovaj pokret navodi da su notari birani u koruptivnom procesu i po partijskom ključu SNS-a koji će imati apsolutnu kontrolu nad izbornom registracijom kandidata ili stranaka. "Nikada nisu otklonjene sumnje da su ispit položili samo oni sa članskom kartom SNS-a, a da je to plaćeno paprenim partijskim reketom. Takođe ni da su priliku na dobru zaradu dobijali samo poslušni i interesno uvezani kadrovi koji nisu imali kvalifikacije ni iskustvo za taj posao", saopštio je DJB.
Vodanje birača
Predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović izjavio je da overa potpisa birača za predstojeće izbore neće biti problem. - Potpis se overava tako što stranke popunjavaju obrazac s očitanom ličnom kartom. Taj obrazac donose kod notara koji proveri podatke, nakon čega se birač potpiše - rekao je Đukanović. Ostaje nejasno kakav će odziv birača biti u mestima bez notara.