Tepisima do preporoda

Ceo projekat pokrenula je Alma Hadžibegović, direktorka Elkom lajna, koja naglašava da se nipošto ne bi usudila da krene u veliki izazov da iza nje nisu stali njen otac, nekadašnji direktor holding kompanije "Vojin Popović" Abdulah Plojović, i inženjer Ensan Salihagić, koji su devedesetih godina prošlog veka, u tada velikoj društvenoj firmi, upošljavali čak 450 tkalja i izvozili hiljade kvadrata vrhunskih tepiha.

- Nakon što sam iz HK "Vojin Popović" otišao u privatni biznis, pogon za izradu tepiha brzo je zatvoren, a oko 90 vrhunskih razboja (svaki vredi po nekoliko hiljada evra) bačeno je u otpad u staro gvožđe. Firma je potom ugašena, a više od 1.500 radnika ostalo je na ulici. Imali smo žene zlatnih ruku, vekovnu tradiciju, vrhunske kreatore, izvanrednu vunu, izuzetan kvalitet i sigurne kupce - priča danas Abdulah Plojović.

- Divili su nam se čak i Italijani, od kojih smo u početku dobijali šeme za neke od tepiha - kaže ovaj prekaljeni privrednik.

- Nakon demokratskih promena u Srbiji neko je odlučio da sve to baci u vodu. Uništen je projekat za koji smo verovali da će uposliti nekoliko hiljada žena i biti posao stoleća, ne samo u Novom Pazaru, već i u Sjenici, Tutinu, Raški i u celoj Jugozapadnoj Srbiji. Sada krećemo od nule, Amela nosi posao, a inženjer Salihagić i ja smo tu da pomognemo svojim savetima.

Sreća je da je kompanija "Vojin Popović" imala istureni pogon u selu Grubetiće na Rogozni, gde je nekim čudom preživelo desetak razboja.

- Kupili smo ih, remontovali i započeli proizvodnju. Angažovali smo dvadesetak žena koje ovaj posao imaju u malom prstu. Prve tepihe, satkane od 90.000 čvorova, isporučićemo Sintelonu - ističe inženjer Salihagić, dobitnik mnogi priznanja u Rusiji, Americi i Evropi.

Trenutno koriste predivo od pirotske vune, a planiraju da u proizvodnju ubace i peštersku vunu.

- Čim se preselimo u pravu fabriku, najverovatnije u jedan napušteni tekstilni pogon u naselju Lukare, nabavićemo još razboja i uposliti još tkalja. Postoji i mogućnost da najbolje tkalje dobiju razboj kući i tkaju uporedo dok kuvaju ručak i čuvaju decu. Očekujemo da će iza našeg projekta stati lokalna samouprava i Vlada Srbije, jer je reč o poslu koji brzo može da preporodi ceo kraj - kaže sagovornik "Vesti".

Obnova proizvodnje tepiha mogla bi, ističe Amela Hadžibegović, da bude i veliki podsticaj stočarstvu, posebno na Pešteru gde se sada uzgaja između 30.000 i 50.000 ovaca.

- Pešterska vuna još neiskorišćena trune po tavanima ili se budzašto prodaje Englezima koji takođe od nje prave izvanredne tepihe. Potrudićemo se da je mi preradimo i kroz skupocene tepihe i tapiserije je izvezemo u Evropu. Već ima interesovanja u nekoliko zemalja - ističe Alma Hadžibegović.