Politika kao najsigurnije zanimanje (1): Državna fotelja jedini posao
Kritikujući dvojicu najvećih opozicionih protivnika, Vulin je nanizao hvalospeve premijeru Aleksandru Vučiću, preskočivši pri tome gde je Vučić "pekao" profesionalnu pravničku karijeru.
Da se ni premijer, ni Vulin, pa ni Jeremić nisu bavili onim za šta su se školovali, jasno je iz zvaničnih biografija. Vučić je uskočio u politiku 1992, godinu dana pre nego što je diplomirao na Pravnom fakultetu, a poslaničku klupu je 1998. zamenio funkcijom ministra informisanja.
Dolaskom na vlast SNS-a, čiji je lider, 2012. postaje prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, a od 2014. je premijer. Sada i kandidat za predsednika Srbije. U njegovoj biografiji je zabeleženo i da je 1996. bio direktor Sportske hale Pinki u Zemunu, a kao student 1992. novinar TV Kanala S, sa sedištem na Palama. Prema nekim podacima, bio je zaposlen i u jednoj pi-ar agenciji. Pravnici su i Vulin i Janković, ali su neko vreme radili kao novinari. Dugogodišnji ombudsman u novinskoj agenciji Beta, a ministar za rad u nedeljniku "Pečat".
Vulin u zvaničnoj biografiji beleži da je od 2000. bio rukovodilac u marketingu Super presa i Kolor presa, pa zamenik generalnog direktora firme Color media international
čiji je vlasnik njegov prijatelj Robert Čoban.
Odsek novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bilo je opredeljenje lidera SPS-a, šefa diplomatije Ivice Dačića, ali njegova biografija obiluje isključivo državnim funkcijama, od poslaničke do premijerske.
Tu su i fotelje ministra policije i diplomatije. Vuk Jeremić je diplomirao teorijsku i eksperimentalnu fiziku na Kembridžu, magistrirao državnu administraciju na Harvardu, a ubeležio da je u inostranim kompanijama radio tokom studija. Sa diplomama je uskočio u srpske državne organe i prošetao funkcijama od savetnika premijera i predsednika Srbije do šefa diplomatije i predsednika Skupštine UN, pa u pokušaju da bude generalni sekretar UN zauzeo zavidnu drugu poziciju.
Bez iskustva u poslovima za koje se školovao je potpredsednik Vlade i ministar policije Nebojša Stefanović, kome u biografiji na sajtu Vlade piše da je diplomirao je na malo poznatom privatnom Fakultetu za poslovne studije, magistrirao 2011, a doktorirao na Megatrendu 2013. Uz posao beogradskog odbornika, naveo i da je bio republički poslanik i predsednik Skupštine Srbije.
Na političkoj sceni je pune dve decenije lider LDP-a Čedomir Jovanović koji priznaje da je shvativši kako je rođen da bude umetnik, napustio Ekonomski fakultet i upisao Akademiju dramskih umetnosti. Nije postao scenarista jer je, kaže, na vreme shvatio da je "privilegija studirati dramaturgiju, ali višak privilegije nastaviti da se njome baviš". Radio je kao novinar tokom studija i tvrdi da je napisao je nekoliko drama, ali je zbog politike "zaboravio na sebe kao pisca".
Lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić je jedini iz društva DOS-a koji je deo svake vlasti. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, ali beli mantil nije obukao, već je prema sopstvenom priznanju do 2000. radio kao "novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ". U biografiju je upisao različita ministarska zaduženja: od brige za nacionalne i etničke zajednice, preko ljudskih i manjinskih prava, pa rada, a danas je ministar trgovine i telekomunikacija.
Staž u Simensu
Sa diplomom Filološkog fakulteta, odsek književnost, lider Dveri Boško Obradović bio je urednik u izdavačkoj kući Katena. Čelniku Dosta je bilo Saši Raduloviću protivnici zameraju što se kao diplomirani inženjer elektrotehnike bavio biznisom i bio stečajni upravnik. On je svojevremeno za "Vesti" rekao da je karijeru počeo u nemačkom Simensu. Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je mašinski inženjer sa dugim iskustvom u biznisu, pa su ga Beograđani hvalili da je odlično vodio grad, jer ga je tretirao kao preduzeće.