Srpski kajmak za Austrijance

U mlekari koja je počela svoju proizvodnju pre nešto više od mesec dana, zaposleni su radnici poreklom s prostora čitave nekadašnje Jugoslavije i jedan radnik iz Rumunije.

U proizvodnji i distribuciji radi svega desetak radnika, a mlekara već ima teškoće da proizvede toliko mlečnih proizvoda kolika je potražnja kupaca. Svakako je ovo najbolji dokaz kvaliteta sireva, kajmaka i drugih proizvoda, koji svakodnevno izlaze s proizvodnih traka.

Veličić je rodom iz okoline Dragačeva u Srbiji, kraju poznatom po Saboru u Guči, ali i siru i kajmaku. U ovom kraju, tada još mali Ivan, počeo je da sneva svoj san, koji danas živi.

- Odmalena sam želeo da budem sam svoj gazda, da živim od svojih ideja i od svog rada u sopstvenoj proizvodnji. Tada još nisam znao šta će to biti, ali danas sigurno znam. Verujem u ono što radim, a što je veoma važno, uz mene su moji saradnici, moja braća Aleksandar Kotorčević i Milan Sokolov, koji su od prvog dana uključeni u razvoj projekta mlekare, a pre svih je zaslužan Branislav Jovanović, koga zovem "stric", iako smo samo dalji rođaci, ali mi je on mnogo više od rođaka - prepričava Veličić.

Nemiran duh i želja da u životu napravi nešto dobro, što će zadovoljiti njegov san, doveli su ga u Austriju pre 12 godina. Došao je potpuno sam, na preporuku svog strogog oca, koji ga je uputio na neke zemljake koji su mnogo ranije došli da rade i žive u otvorenoj državi, kakva je Austrija. U Austriji nije važno ko je odakle došao i svako ko želi da lepo živi od svog poštenog rada - dobrodošao je. Uz pomoć ovih zemljaka zaposlio se u mesnoj industriji Radac (Radatz), najvećem prerađivaču mesa i mesnih proizvoda u Austriji.

Rado ističe da je firma Radac u kojoj je zaposlen i danas, takođe veoma zaslužna za njegov uspeh. Prva saznanja o proizvodnji mlečnih proizvoda stekao je od "strica" Branislava Jovanovića, koji takođe potiče iz dragačevskog kraja, ali svoje znanje u proizvodnji sireva i ostalih mlečnih proizvoda, razvio je i plasirao u Kruševcu.

Ivan je godinama uz "strica", prilikom svake posete, "upijao" znanje, što svakako "starom iskusnom vuku", kakav je Jovanović, nije promaklo i počeo je da prepoznaje sebe iz mladosti u liku mladog Ivana.

- Verovatno je "stric" video u meni osobu željnu znanja i spremnu i sposobnu da potpuno uloži sebe u posao kojim se bavi, a istovremeno da se ne zadovolji samo nekom prosečnošću, već da razvije svoje znanje i sposobnost. Njemu zaista dugujem najveću zahvalnost za sve ovo što sada radim i razvijam. "Stric", pored proizvodnje sireva i mlečnih proizvoda, proizvodi i mašine i opremu za mini mlekare. S opremom proizvedenom u firmi "RIB Jovanović" iz Kruševca radimo u Glognicu u ovoj mlekari. Napravili smo projekat za koji je bilo potrebno mnogo više novca od onoga što sam imao. Upornošću i snalažljivošću, ali i zahvaljujući vlasniku restorana "Luiđi", koji se nalazi na nekoliko kilometara od ovog mesta, upoznao sam direktora Rajfajzenbanke u Glognicu dr Helmuta Taha, koji je ujedno i direktor Fonda za razvoj i njegovog saradnika, kojima sam uspeo da predočim svoj projekat, što su oni rado prihvatili. Pomogli su mi kreditom i nekim sredstvima Fonda razvoja, što je presudno uticalo da počnem sa realizacijom - kazao je on.

Vozila Ivanove mlekare svakodnevno prevoze i do Graca i Linca. Ovaj mladi čovek je dokazao da se američki san može ostvariti u Austriji, u zemlji velikih mogućnosti za sve njene stanovnike.