Bili smo na ivici rata

- Nema nikakve sumnje, u tom trenutku smo bili bukvalno na ivici građanskog rata - kaže za "Vesti" Andrija Mandić, koji tog dana ipak nije završio u spuškom zatvoru. - Na svu sreću, onda se u sve konačno umešao državni tužilac Ivica Stanković i sve zaustavio na toj opasnoj crvenoj crti, preko koje bi svaki korak značio katastrofu sa nesagledivim posledicama.

Je li to bilo iznenađenje za Vas?
- Da budem iskren, jeste, jer znam da Đukanović nema nikakvih obzira i skrupula ni prema čemu što je nekada krasilo Crnu Goru, pa ni prema tradicionalnom moralu ovog naroda. Njegov režim žrtvovao je i mnogo veće stvari za račun svojih interesa, nisu prezali da razore zajedničku državu i da potom priznaju nezavisnost Kosova, a ne da ne žrtvuju dva opoziciona političara i najljuća i najdoslednija kritičara. To je pogotovu bilo izvesno kad su naše kolege u parlamentu falsifikujući čak i predlog specijalnog tužioca, potrčale da nam onako sramno, poslušnički, jednoglasno skinu imunitet.

Šta je bio cilj?
- Trebalo je tako obezglaviti Demokratski front i izbaciti ga, prvo iz izborne utakmice u Nikšiću, a potom da, smeštajući nas dvojicu iza rešetaka kao najljuće protivnike ulaska Crne Gore u NATO, to ostvare na prevaran način, njihovim glasovima u parlamentu.

Šta se to zapravo desilo pre četiri meseca i ko je od toga imao koristi?
- Sad sam više nego ikad siguran da tog 16. oktobra nije bilo nikakvog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori i da se on desio samo u glavama onih koji su imali direktne koristi od te priče, a to su vladajuća Demokratska partija socijalista i Milo Đukanović. DPS i Đukanović u predizbornoj priči imali su samo jednu poruku: država je ugrožena i njena sudbina zavisi od ovih izbora i ako bi DPS kojim slučajem izgubio izbore, država će propasti. Nigde ekonomije, nigde teških socijalnih i drugih problema, jer su dobro znali da narod više ne veruje njihovim starim praznim obećanjima o desetinama hiljada novih radnih mesta, davno najavljivanim novim fabrikama, koje do danas stoje na svečano položenim i odavno zatravljenim temeljcima... U takvoj situaciji, pojavio se "državni udar" kao dar sa neba. To je, da ja znam, jedini državni udar u kojem nije slomljeno nijedno staklo, nije kanula nijedna suza ili, ne daj Bože, kap krvi...

Da li se u međuvremenu ipak desilo nešto što je motivisalo glavnog specijalnog tužioca da upre prstom na čelnike Demokratskog fronta?
- Glavni specijalni tužilac je priču iz pravne ravni preneo na nivo emocionalnog, svog ličnog rata i sada prosto deluje kao pomahnitao u želji da se razračuna sa Demokratskim frontom. Mi smo ga sve vreme upozoravali na dokaze, da obrati pažnju na koga se oslanja u ovoj priči, ko su oni sa kojima je ušao u kombinacije ne bi li našao oslonac za svoje tvrdnje. No, Katnićevo ponašanje je unekoliko i razumljivo ako se prisetimo da se on u jednoj TV emisiji istrčao i garantovao životom, čašću i obrazom da je sve to istina.

Vi ste ipak najavili da ćete se odazvati Katnićevom pozivu za saslušanje.
- Naravno da ćemo se odazvati, ali kao nevini ljudi nećemo dozvoliti da nas bilo kakva kriminalna organizacija i režim poput kriminalnog režima Mila Đukanovića iskompromituje, da nas bilo ko blati i podmeće, niti da mi pred nekakvim, najblaže rečeno, sumnjivim optužbama i svedocima dokazujemo svoju nevinost.

A da se nije oglasio državni tužilac i da su ipak krenuli da Vas hapse?
- Imali smo, naravno, konkretan plan ukoliko bi zaista krenuli da nas hapse, ali o tome sad ne bih želeo da govorim.

Posle svega, ovo je, čini se, ipak velika pobeda opozicije koja je iz svega izašla jedinstvenija nego ikad.
- Možda bi u konačnom politički profit za nas i opoziciju uopšte, bio veći da je režim stiskao petlju i otišao do kraja, odnosno sproveo odluku krnjeg parlamenta i pokušao da uhapsi Kneževića i mene. Mislim, ipak, da je najveća dobit za sve nas to što Crna Gora nije ušla u jednu opasnu spiralu sa nesagledivim posledicama, stanje u kojem nijedan pojedinac više ne bi bio važan. To je najveći kvalitet i u tome je veliki značaj ove odluke Ivice Stankovića.

Različita su tumačenja odnosa Srbije prema aktuelnim zbivanjima u Crnoj Gori.
- Ja sam imao više razgovora sa premijerom Vučićem. Prvi čak 16. oktobra prošle godine. On me zvao telefonom da me upozori na određena dešavanja ovde, prosto moleći pri tom da se svi založimo da sačuvamo mir. Ako je mir u Crnoj Gori ugrožen, ugrožen je samo od aktuelnog režima. Za razliku od njih, mi nemamo rezervne položaje i čvrsto ostajemo ovde. Da dođe do nečeg, ovde bi ostala sirotinja, a oni bi privatnim avionima i jahtama odmaglili u stanove i vile po svetu, tamo gde ih čekaju sefovi napunjeni novcem ukradenim od ovog naroda.

U osvrtima premijera Vučića na situaciju u Crnoj Gori, ipak je bilo određenih, najblaže rečeno, kontradiktornosti.
- Jeste prividno i u početku, ali smo sve to razjasnili. Za nas je najvažnije da je i on potvrdio da su u sve upletene bezbednosne strukture Kosova i Crne Gore, te da u sve to nije umešan niko od političara. On je posle toga zauzeo stanovište da se više ne izjašnjava javno o toj priči, ali je uradio nešto što mi veoma cenimo i tumačimo kao gest dobronamernosti. Vlada Srbije je snažno podržala srpske institucije u Crnoj Gori, jer mi ovde imamo velike probleme.

U čemu se ogledaju ti problemi?
- Crnogorski režim, kad god je bio u prilici da nanese štetu srpskom narodu i Srbiji, to nije propuštio. Nastoji da u svojoj spoljnoj politici nanosi štetu Srbiji, a na unutrašnjem planu da diskriminiše i asimiluje srpski narod u Crnoj Gori. Ta lična prijateljstva, kako vole da istaknu ljudi iz crnogorskog režima, i dobri odnosi koji se danas grade između Srbije i Crne Gore, ne bih voleo da se grade tako što će biti na opštu štetu ni jednih ni drugih.