Magični svet Josipe Lisac
Pet decenija vojevanja ili kako je ona to nekoliko puta to ponovila, "pola veka, da se prestraviš" na muzičkoj sceni, ali i rođendanski koncert. Dovoljno je reći njeno ime i svi znaju da reč o Josipi, dami moćnog glasa, koja sa istom energijom peva kao prvog dana.
Tako je nekako počeo i beogradski koncert ovog puta u Centru Sava, za razliku od debitantskog nekog novembra u Domu omladine. Svetla su bila pogašena dok su muzičari izlazili na scenu, a iz tame se začulo Josipino šaputanje:
- Da, da 1967. sam počela da pevam, čuo me je muzički urednik Radio Beograda Nikola Nešković i odmah me poslao u Jutarnji program, u emisiju "Koncert za mladi ludi svet". Joj, a imala sam samo 17 godina, tada...
Svetla su se upalila, počela je magija, i to stihovima "Noćas oblačim najlepšu haljinu, tebi pevam ovu pesmu ljubavnu. U ovom svetu ti si put, ja sam zatvorila krug, kao vila što ti vraća dug"...
U atmosferi elitnog zapadnjačkog restorana, gde sa suprugom sedite na večeri, a peva vam, recimo, Barbra Strajsend, počeo je i Josipin svejevrsni omaž rano preminulom Karlu Metikošu. Jedan čovek, muzičar i njena jedina ljubav. "Jedna mladost, jedan svet tame..." dobro poznati stihovi jednog od njenih hitova bio je dovoljan da se širom otvore svi muzički vidici, da se erupcijom emocija oduševi prepuna dvorana.
- Karlo je muškarac koji je svu svoju snagu, brigu, svoje stremljenje ka lepom i dobrom predao meni. Mi smo imali svoj svet, koji smo samo nas dvoje krojili. Ja i sada naprosto sama pronosim taj svet i kroz to prolazim. Borim se, život je borba i traži borce - rekla je jedinstvena Josipa.
I tako sve do "Magle", koja je trebalo da označi kraj koncerta i izlazak u hladnu, pomalo i maglovitu noć kraj Save. Međutim, nije bilo tako. Preko 4.500 ljudi se nije dalo i morala je Josipa na bis. U znatno bržem ritmu od bluza i džeza, koji su do tada prevladali, energičnim glasom začulo se stihovi "Provela sam čudesnu moć sa vama, počeću opet ispočetka"... Ispraćena je ovacijama koje su trajale bar još pet minuta.
Šta će mi gosti
Josipa je svojevremeno snimila dva bila izuzetno uzbudljiva dueta. Jedan sa Šabanom Bajramovićem u pesmi "Đelem, đelem", drugi sa Slobodanom Trkuljom "Zvira voda". Bili su to zaista muzički događaji, ali ovog puta je Josipa pevala potpuno sama. Nije imala goste, prateće vokale, niti je, za one naviknute da je vide u drugačijem izdanju, bilo velike produkcije.
Ništa glamurozno, samo onoliko koliko je bilo potrebno za nastup. Ali je zato onog najvažnijeg, dobrih, pre svega evergrin pesama, bilo u izobilju, sjajnih solo deonica izvanrednih muzičara na bubnjevima, klaviru, gitarama, ali i - harmonici.
- Šta će mi gosti na mojoj proslavi? Oni da pevaju, a ja da sedim i čitam čestitke, otpevam jednu pesmu... Ne može, ovo je moja, naša noć - objasnila
je uz opšte odobravanje Josipa.
Žena sa stilom
Žena sa stilom ni ovog puta nije pobegla od sebe, jer to onda ne bi bila Josipa. Odevena u dugu, kitnjastu crnu suknju i čipkastu bluzu preko koje je imala sivi, kožni prsluk i na glavi crni šešir sa šarenim lopticama, ređala je hit za hitom, stare i nove, da bi već na startu "Boginjom" pokazala zašto je ona muzička boginja. Neverovatnog glasa kao i onda kada je sa tek napunjenih 17 godina prvi put došla u Dom omladine. Kasnije je obeležila sva moguća i nemoguća dešavanja na ovim prostorima. I, uvek ostala svoja, kao u "Dnevniku jedne ljubavi", njene večne ljubavi prema Karlu Metikošu.