Četvrtak 16.02.2017.
00:50
rs.sputniknews.com

Prete praznom puškom: Tačijevi tenkovi i dalje samo na papiru

youtube.com/WOLVES BRIGADE
Da li je vojska Kosova realnost ili samo san vlasti u Prištini?

Da li Kosovo može na osnovu usvojene rezolucije da formira svoju oružanu formaciju? Koliko je tu bitna Rezolucija 1244 i zašto se Prištini toliko žuri da napravi vojsku?

Dušan Čelić, bivši član ekspertskog tima za pregovore sa Prištinom i profesor međunarodnog prava, za "Sputnjik" kaže da sama rezolucija nema pravno dejstvo, ali da bi osnivanje vojske Kosova ugrozilo ne samo Srbe na Kosovu i Metohiji, već i ostatak teritorije Srbije.

- Ta rezolucija nema obavezujuću snagu čak ni po unutrašnjim pravilima samoproglašene države Kosovo. Rezolucija je svuda u svetu neobavezujući akt, pa tako i na Kosovu. On ima više političku snagu jer se njime izražava namera da se osnuju oružane snage takozvane republike Kosova - objašnjava profesor Čelić.

On dodaje da je svima jasno da prema Rezoluciji 1244 na Kosovu vojno mogu da budu prisutne samo dve oružane snage: Kfor, to jest NATO, i snage vojske i policije Srbije.

- Dakle, to su jedine dve vojne komponente koje smeju da budu na teritoriji AP Kosova i Metohije! Ono što se zaboravlja i što bi trebalo sada aktuelizovati upravo zbog ove rezolucije je da se ponovo pokrene pitanje povratka jednog broja srpskih snaga na Kosovo, kako je to predviđeno i Rezolucijom 1244 - predlaže on.

Da probamo, možda prođe...

Čelić smatra da Priština obilato koristi "to što mi ne insistiramo na onome što nam je dato Rezolucijom 1244" i da to u Prištini vide kao "popuštanje" Beograda, koji je sve karte bacio na evrointegracije.

- Ova prištinska rezolucija je posledica toga. Oni razmišljaju kao što su razmišljali i kada su proglasili nezavisnost Kosova - ajde mi to da uradimo, iako se kosi sa svim pravilima! - kaže Čelić.

Prema njegovom mišljenju, jedini subjekt koji je ovlašćen da pokrene pitanje stvaranja vojske Kosova pred SB UN je Beograd.

- Ministarstvo spoljnih poslova putem zahteva treba da se obrati SB UN. Kada bi se to pitanje otvorilo, jasno bi se pokazalo da bilo kakvo osnivanje nekakve vojske samoproglašene države Kosovo ne dolazi u obzir, pa makar i odgovor na zahtev Srbije ne bio pozitivan. Ovako, ako ne pokazujemo interes za pravo koje nam pripada po Rezoluciji 1244 i ako ne insistiramo na njemu, onda naravno da će druga strana insistirati da vojno pokrije tu teritoriju - objašnjava on.

Formiranje vojske Kosova, prema njegovim rečima, ugrozilo bi ne samo bezbednost Srba na Kosovu, već i ostatak Srbije.

Kome treba vojska Kosova?

Zašto je Kosovu potrebna vojska je drugo pitanje na koje bi odgovor mogao da se nađe u rečima američkog ambasadora na Kosovu koji je nedavno izjavio da "snage KFOR-a ne mogu napusti Kosovo pre nego što ono bude sposobno da za samoodbranu".

- NATO neće biti uspešan ukoliko za sobom ostavi vakuum. Važno je da podržimo postepenu transformaciju BSK u oružane snage, sa ograničenim mandatom odbrane na teritoriji Kosova. To neće biti lako, ni politički, ni logistički, ali moramo da prihvatimo ovu transformaciju, koja će, definitivno, poboljšati regionalnu sigurnost, i to je uslov za svako eventualno povlačenje KFOR-a.

Azem Vlasi, savetnik u ministarstvu spoljnih poslova Kosova ovo je na neki način i potvrdio za Sputnjik.

- Kosovo je nezavisna država i Kfor kao bezbednosna struktura UN ne računa da ostane doveka na Kosovu i mi već imamo signale i iz NATO-a i iz zemalja koje čine NATO da Kosovo treba da se pripremi da ima sopstvenu vojnu strukturu i zbog toga je ovo pitanje i postavljeno u skupštini. To neće odmah, naravno, da se realizuje, ali mi se spremamo da imamo svoju vojsku, kao što je ima svaka druga država - kaže Vlasi.

Rezolucija 1244 iz njihovog ugla

On objašnjava da činjenica da srpski poslanici neće dati svoj glas u skupštini Kosova za formiranje vojske može da se zaobiđe.

- Moguće je ojačati strukturu KBS, to jest, da kapacitetom prerastu u ozbiljnu odbrambenu snagu nezavisno od toga da li će ostati isto ime ili ne. Znači, ne mora da se menja ustav, ni posebna ustavna odredba za koju bi bilo potrebno dve trećine glasova u Skupštini među kojima su i glasovi etničkih zajednica, nego se dopunjuje postojeći zakon o sigurnosnim snagama Kosova - objašnjava on.

Vlasi tvrdi da se u Rezoluciji 1244 ni na koji način ne spominje Srbija, već kaže da se njome ukida svaki vid suvereniteta ondašnje SRJ i uspostavlja privremena administracija UN na Kosovu do nalaženja konačnog rešenja.

IZ BSK u OSK

U rezoluciji koju je usvojio parlament Kosova navodi se da se Vlada Kosova ovlašćuje da prvo koordiniše, a potom i skupštini prosledi na usvajanje strategiju za transformaciju BSK u OSK. Takođe se izražava i "spremnost za članstvo u NATO", ali i dodaje da skupština i vlada Kosova treba da "koordinišu svoje angažovanje", zajedno sa NATO-om i SAD, kako bi se "razvili kapaciteti i komforan novi mandat" oružanih snaga Kosova.

Ipak, ako Priština uspe u svojim namerama njena vojska biće opremljena i obučena ne samo najsavremenijim naoružanjem, već će im na raspolaganju biti i baze Kfora u kojima je KBS sada stacionirana. Jedinice ROSU, elitna jedinice Kosovske policijske službe, bazu imaju u južnom delu Kosovske Mitrovice, a prema planu opremanja KBS, najveći deo nabavljene opreme biće stacioniran u kasarni u Prištini i u kasarni Šipolje, u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Kosovske bezbednosne snage iz ove kasarne bi trebalo da pokriju graničnu liniju severa Kosova prema Novom Pazaru i Raški. Deo opreme biće predat na raspolaganje graničnoj policiji, KBS i njenim budućim graničnim jedinicama u Podujevu, u kasarni koju je izgradila Velika Britanija. Pripadnici KBS stacionirani su i u regionu Kačanika, odakle bi zajedno sa američkim vojnicima iz baze "Bondstil" kontrolisali administrativnu, takozvanu istočnu graničnu liniju Kosova sa Makedonijom i centralnom Srbijom, dok bi deo KBS iz Prizrena i Peći, pod komandom Nemaca i Italijana, trebalo da kontroliše "granicu" sa Albanijom i Crnom Gorom.

2024 © - Vesti online