Bogati Srbi idu u Švajcarce
List "Nordvestšvajc" je otkrio iz kojih zemalja dolaze ove "osobe od bitnog javnog interesa": Rusa ima 165, slede 36 Turaka, 21 Amerikanac, 20 Kanađana, 17 Brazilaca i - 16 Srba koji su na visokom, šestom mestu ove liste.
Vodi Tesin
Do sada su 23 kantona već izdala bar jednu od ovih vanrednih dozvola boravka, najviše Tesin (200), Ženeva (91), Cirih (41), Cug (33) i tako dalje. Jedino Zoloturn i oba Apencela nisu (još uvek) postali nova domovina ovih "važnih osoba".
Pare su "javni interes"
Povod da se mediji u Švajcarskoj zainteresuju za ovu temu bilo je hapšenje jedne osobe u Tesinu koja je optužena za ilegalnu prodaju dozvola boravka firmama koje su na taj način mogle da dovedu stručnjake iz inostranstva.
Trgovinu papirima omogućava paragraf B člana 30 zakona o strancima koji predviđa da važeća procedura može da bude mimoiđena ukoliko postoji "važan javni interes" da se nekome dozvoli boravak u Švajcarskoj.
Pre tri godine je Savezni biro za migracije (SEM) pojasnio da se radi o "značajnim fiskalnim interesima" - ako će neko svom budućem kantonu da donosi mnogo novca, vlasti će rado napraviti izuzetak u inače veoma rigoroznim pravilima za B-dozvole.
Drugim rečima, bogataši, pa tako i oni srpski, mogu da kupe pravo boravka u Švajcarskoj, dok sirotinja mora da "igra po pravilima".
Investitori imaju prednost
Švajcarska nije jedina država koja bogatim strancima omogućava da lakše dođu do dozvole boravka. Gotovo polovina zemalja EU i brojne druge države imaju takozvane Migracione programe za investitore, kojima dobrim poreskim platišama pojednostavljuju mogućnost dolaska.
Za razliku od Švajcarske, ove države javno objavljuju postojanje takvih programa i koliko koštaju njihove "ulaznice": U Kanadu treba investirati 800.000 kanadskih dolara, SAD traže pola miliona dolara ulaganja, za Portugal vam treba 350.000 evra investicije u građevinske projekte, u Irskoj treba samo odbrojati 500.000 evra, a za Hongkong je potrebno "samo" 1,3 miliona dolara i možete da se naselite.
Preprodavci
U toku 2013. godine B-dozvole dobilo je i četvoro državljana mini-države Sent Kits i Nevis. Kanada odbija da daje vize žiteljima ove karipske državice, jer ona svoje pasoše prodaje bogatašima koji su do novca došli na nezakonite načine. Ta poreska oaza je sredinom 80-ih među prvima otkrila unosnu trgovinu pasošima i od toga napravila unosan biznis. Za 250.000 dolara svako može da postane državljanin Sent Kitsa i Nevisa, a da nikada nije kročio na to karipsko ostrvo, a potom se posrednim putem dočepa i - Švajcarske.