Na korak da Mara ima dovoljno mleka
Anonimni donator iz Karlsruea u Nemačkoj, poslao im je 300 evra na kućnu adresu.
- Čim je pročitao priču o našim nevoljama, ovaj dobri čovek je najpre kontaktirao "Vesti", a potom nas je lično pozvao telefonom. Dva dana nakon razgovora, preko pošte u Novom Pazaru stigao nam novac. Hvala mu mnogo, divan je i human čovek, dobrotvor koji nas je odmah razumeo. Nikada mu se ne možemo odužiti. Zahvaljujući njegovoj donaciji, na korak smo do nove Šarke koja će našoj Mari obezbediti dovoljno mleka - priča Milan i objašnjava da je u Brnjici kod Sjenice našao dobru kravu, koja daje dosta mleka, a za koju vlasnik traži 1.050 evra.
- Čim sastavimo još 300-400 evra idemo u pogodbu, nadamo se da ćemo cenkanjem "odbiti" bar 50 evra, možda se u međuvremenu pojavi i neka dobra "prilika" u Novom Pazaru i okolini gde je inače mala ponuda kvalitetnih krava muzara - dodaje ovaj siromašni gorštak iz najsiromašnijeg sela na "najsiromašnijoj planini" u Srbiji.
Istina, Milanovićima su plemeniti čitaoci "Vesti", kad je Mara imala nepune tri godine, kupili Šarku, ali su je izgubili zbog neverovatno niskih temperatura.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- I mi smo krivi za tu nesreću, jer nismo kravi na vreme obezbedili dovoljno toplu štalu. Znali smo da su zime ovde duge i hladne, ali nismo i slutili da će nekoliko dana u kontinuitetu ujutru biti minus 30 stepeni. I kuća nam je mala, samo jedna soba sa zemljanim podom, da je bilo mesta i da smo znali šta će se dogoditi uveli bismo Šarku u sobu, jer nam je život značila - jada se Eva Milanović, a Milan naglašava:
- Rešeni smo da ostanemo na Rogozni, pa kako nam bude. Spremni smo da radimo i da se borimo za bolji život našeg deteta. Nažalost, plodne zemlje nemamo, nemamo ni šume, a najbliža fabrika gde bi eventualno (ako bi nas primili) mogli nešto da radimo udaljena je 25 kilometara. Zimi smo uglavnom odsečeni od sveta. Jedino nam ostaje da leti skupljamo šumske plodove (pečurke, kleku, šipurak...) i da sečom tuđe šume zaradimo za preživljavanje. Ne bežimo ni od takvog posla, kad ga ima.
Ništa bez humanih zemljaka
Porodica Milanović živi vrlo teško. Da nije bilo donacija čitalaca "Vesti", ko zna da li bi opstali na napuštenoj planini.
- Duže od tri godine pomoć nam povremeno stiže sa raznih strana sveta: donacijama iz Australije, Nemačke, Švajcarske i posebno Austrije, kupili smo kravu, konja, motornu testeru, mobilni telefon... Više puta čitaoci "Vesti" slali su nam novac da kupimo namirnice za zimu, odeću, obuću i slatkiše za našu Mariju. Dobili smo i nekoliko paketa... Hvala svim dobrim ljudima, spasli su nas kad nam je bilo najteže - rekao je Milan Milanović.