"Putin hoće da oblikuje Evropu po meri Rusije"

Što su oni slabiji, to bolje za nas

Bivši Putinov savetnik Sergej Karaganov ističe da Rusija pokušava da se vrati sovjetskim strategijama koje naglašavaju nacionalni suverenitet i "veliku moć", nakon kraćeg perioda u kojem je nastojala da se prilagodi pravilima evropskog sistema. 

- Nismo zainteresovani ni za kakvo ujedinjavanje u transatlantski savez. Što su oni slabiji to je za nas bolje - rekao je Karaganov za agenciju "Blumberg".

Takozvane "aktivne mere" bile su učestale tokom Hladnog rata, kada su se SAD i Sovjetski Savez takmičili ko će pre ujediniti ili podeliti Evropu.

- Ali, to ne znači da Rusija aktivno želi da destabilizuje EU, već se taj savez od 28 nacija raspada sam od sebe. Mi ne igramo pokvarenu igru - tvrdi Karaganov. 

Strahovi od ruskog mešanja šire se evropskim kontinentom. Već "zaljuljana" od Bregzita, EU se suočava sa nizom izbornih procesa koji počinju već sledećeg meseca u Holandiji, a slede Francuska i Nemačka. Pobede ili dodatno jačanje evroskeptika u tim zemljama može označiti kraj ili uvod u kraj EU. 

SAD po prvi put imaju predsednika koji, kako navode eksperti, omalovažava i NATO i EU. Donald Tramp otvoreno izražava sumnju u svrsishodnost NATO-a i samo ga pritisak Kongresa i američke javnosti sputava da svoju zamisao o svojevrsnom izolacionizmu Amerike ne sprovede u delo. 

Vrh EU nade polaže u Trampa

Ideja "državnosti - velike moći" podrazumeva da Rusija ima pravo da bude priznata kao velika sila i da ima pravo glasa u međunarodnoj igri. Taj stav deo je ruskog političkog DNK dugo vremena, navode zapadni analitičari. 

- Ruski interes u slabljenju Zapada je jasan - Moskva želi da potkopa američko globalno vođstvo i proširi svoj uticaj - smatra Heder Konli iz Centra za strategiju i međunarodne studije u Vašingtonu. 

Sadašnji vrh EU, zastrašen izlaskom Velike Britanije i stalnim jačanjem evroskeptika, velike nade polaže u američki Kongres i Senat, u nadi da će oni sprečiti Trampa da digne ruke od Unije.