Nepoznata Tolstojeva knjiga "Ne mogu ćutati"
O nevladinom udruženju građana David osnovanom pre dve godine kome je to prvi štampani naslov kao i o ovom, za većinu ljudi rođenih posle Drugog svetskog rata nepoznatom Tolstojevom delu, govorili su predsednik "Davida" Boris Stanojević, Ivica Grbčić koji je otkrio prvo izdanje, kao i istoricar Viktor Mirčić.
Kako je objasnio izdavač knjige ona je, samo lingvistički, osavremenjen prevod Tolstojeve zbirke cenzurisanih ili zabranjenih eseja, prema izdanju čiji je, barem prema saznanjima do kojih su do sada došli, jedini u svetu sačuvani primerak toga dela, a čuva se arhivi udruženja.
"David" je ovim izdanjem dao doprinos 100-godišnjici smrti Tolstoja, koja se ove godine obeležava u celom svetu.
Prvobitnom izdanju su pridodali i jednu zabranjenu Tolstojevu novelu "Obnova pakla", koja je večeras je prezentovana srpskoj publici.
Grbčić, koji je po obrazovanju elektroinžinjer, ali izuzetno dobro poznaje Tolstojev život i delo objasnio je da je eseje iz knjige "Ne mogu ćutati", Tolstoj pisao pred kraj života, od 1900. do 1908, kada su bili premijerno štampani i imali su u to vreme velik ođek u Evropi.
"Posle su pali u zaborav, a danas su jednako svezi i aktualni kao i pre stotinu godina" naglasio je Grbčić i dodao da se kroz sve te eseje ("Kraj jednog veka", "Ne mogu ćutati", "Radničko pitanje", "Šta je novac", "Mora li zbilja tako biti" provlači ideja mirotvorstva temeljena na Isusovu učenju, koja se moze svesti na jednu jedinu recenicu: "Čini svom bližnjemu ono što želiš da on tebi čini".
Prema saznanjima do kojih je došao Grbičić na osnovu ličnih istraživanja u savremenoj Rusiji (Spomen muzej u Jasnoj Poljani, Nacionalna bibloioteka u Moskvi, Udruženje ruskih antikvara i druga mesta) izvornik je izgubljen.
On je izneo mišljenje da su ga verovatno uništile carske vlasti, ili pak Tolstojeva porodica koja je želela da zataška autorove reči jer on je bio veliki socijalni i političko-moralni kritičar svoga vremena.
"Njegovi savremenici često su ga doživljavali kao opasnu pretnju crkvi, politici i nauci, i Pravoslavna crkva ga je ekskomunicirala jer je javno propovedao jedan oblik hrišćanstva koji se, po njegovim recima, temeljio na onome što je govorio Isus Hristos umesto na crkvenoj dogmi", pojasnio je Grbčić
Poznato je da su potomci velikoga pisca pokrenuli postupak da se Tolstoj, makar posthumno, vrati u okrilje pravoslavne zajednice.
Kako je objasnio Grbičić, štampanjem reprinta Tolstojevih pogleda na budućnost čovečanstva koje je već pre jednog veka počelo da nemilice uništava prirodu i gubi kontakt sa njom, da robuje kapitalu koji se kretao ka formiranju novih centara moći koji smatraju da imaju pravo da se bogote na račun drugih, da se religije nameću kao jedini arbitri čovekove duhovnosti ... udruženje je želelo da postakne čitaoce na razmišljanje.