Ponedeljak 13.02.2017.
18:01
B. Miličić - Vesti

Nije promašaj, ali ni pun pogodak

MSP
Komemoracija u Ujedinjenim nacijama povodom Dana holokausta

- Zanimala me je reakcija američkih medija, jer je cilj izložbe bio da se svetu prikaže istina o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, o gnusnim zverstvima o kojima se, nažalost, gotovo ništa ne zna na Zapadu. Međutim, nisam našao takve članke. Neki srpski listovi poput "Politike" su izveštavali o tome, ali trebalo je mnogo više i bolje učiniti. Možda je jedan od razloga slabog medijskog odziva i prilično kratak rok od kada je izložba najavljena, i potom otvorena. Ako je cilj bio da se pridobije pažnja važnih američkih i drugih zapadnih medija, onda se to ovom prilikom nije ostvarilo. Trebalo je raditi organizovanije i sistematičnije. Ne slažem se s ocenom da je izložba bila promašaj i slično, ali istina je, moglo je se sve to uraditi još mnogo bolje.

Sagovornik "Vesti" je dobio poziv da putuje u SAD sa delegacijom SAD, ali nije bilo vremena za dobijanje američke vize jer je državljanin Srbije.

- U pitanju su bili i troškovi putovanja i smeštaja. Naime, prethodni boravak u oktobru u Beogradu sam sam platio, a put u Njujork, kako mi je bilo rečeno u MSP-u u nekoliko navrata, trebalo je da bude o trošku države. Ispostavilo se da je troškove trebalo sam da pokrijem, što je bilo nemoguće u kontinuitetu. Trebalo je uzeti u obzir da sam jedini srpski predstavnik iz Nemačke aktivno uključen u ovaj projekat.

Dr Vidojković je, kao deo tima istoričara eksperata, sakupio nekoliko dokumenata iz nemačkih arhiva.

- Hitler je, prema toj građi, u potpunosti podržavao Pavelića u njegovoj patološkoj mržnji prema Srbima. Zverstva ustaša su u početku nemačke diplomate i oficiri Vermahta pravdali nedovoljnom disciplinom ustaša. Ali, još tokom 1941, shvatili da su ustaše krivci za haotično stanje u NDH, koje su upravo oni sami izazvali svojim bestijalnostima, što je srpski narod primoralo na ustanak.

Usvojiti rezoluciju

M. Karović
 

- Sastavio nacrt rezolucije o osudi ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom NDH. Krajnje je vreme da Skupština Republike Srbije donese ovakvu jednu rezoluciju. Ne možemo da očekujemo od sveta da osudi ovaj genocid, ako ga Srbija prva ne osudi, kao što je to već Republika Srpska učinila prošle godine - smatra ugledni istoričar.

Bilo je pojedinih protesta, navodi naš sagovornik, čak su Nemci i hapsili ustaše:

- Ali, glavna reč je bila Hitlerova. Tako su ustaše mogle dalje da sprovode svoj krvavi pir u Jasenovcu, ali i na čitavoj teritoriji NDH. Primere takvih dokumenata sam pronašao u nemačkim edicijama arhivske građe. Od toga je nastao 31 pano. Smatram da treba izvući pouke kako bi sledeći put ova izložba dobila pažnju koju zaslužuje.

Osuditi ustaštvo

- Ova izložba treba da se prikaže i u Minhenu, Berlinu, Beču, Rimu, Parizu, Londonu i drugim gradovima, ali i u regionu. Svetska javnost treba da se upozna sa činjenicom pored pošasti kao što su nacizam i fašizam postoji i ustaštvo, koje takođe treba da bude osuđeno, kako pokliči poput "Za dom spremni", "Srbe na vrbe" ili "Ubij Srbina" ne bi više mogli da prođu nekažnjeno. Pored nas istoričara, umetnika i drugih, državne institucije treba da pruže maksimalnu podršku ovom projektu, isto tako kao i SPC i SANU - ističe dr Vidojković.

 

Nismo poniženi, već ponosni

Povodom teksta "Zid ćutanja oko Jasenovca", dopisništvu "Vesti" u Beogradu stiglo je reagovanje preživelih logoraša Jelene Buhač Radojčić i Gojka Rončevića Mraovića. Mada su oni putovali u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova, njihovo pismo prosleđeno nam je sa mejla predsednika Odbora za dijasporu i Srbe van Srbije Ivana Kostića, takođe učesnika skupa u Nju Džerziju.

Ovom pismu prethodila je neskrivena ljutnja i zamena teza organizatora izložbe, nezadovoljnih pisanjem našeg lista, koji je dobronamerno ukazao na propuste koji su doveli do toga da istina o ustaškim zverstvima u NDH ostane medijski gotovo neprimećena.

Nekadašnji logoraši oštro kritikuju jednog od sagovornika "Vesti", aktivistu iz Pariza dr Simu Mraovića koji je ovu njujoršku manifestaciju okarakterisao kao "obmanu naroda i poniženje žrtava", jer kako navode taj događaj je bio "istorijska misija, prva nakon 70 godina".

Nema izložbe na sajtu UN

Na zvaničnoj veb stranici centrale UN u Njujorku postoji i deo posvećen izložbama. Tu se ne spominje izložba o Jasenovcu. Navedena su samo tri događaja: Izložba "Moći nacističke propagande" (izlagač Američki memorijalni muzej holokausta iz Vašingtona, od 12. 1. do 5. 3. 2017), zatim foto izložba UN "Silovanja u konfliktima" (od 30. 1. do 28. 2. 2017), kao i najava postavke "Žene u krizama" (od 9. 3. do 16. 4. 2017).

- Po prvi put se nisam osećao "poniženo" kao srpska žrtva NDH, rame uz rame sa žrtvama nacizma i fašistoidnih ideologija Drugog svetskog rata, već sam osećao da sedim na mestu dostojnom čoveka, u UN, svetskoj organizaciji za mir - napisao je nekadašnji logoraš Gojko Mraović i dodao da su on i Jelena Radojčić bili "u prvom redu u UN sa Jevrejima iz celog sveta".
Bilo je, dodaje on, više od 1.000 ljudi iz raznih zemalja i deljeni su materijali o Jasenovcu.

- I Srbi su bili žrtve. Ponosni smo što smo, u našim 90-im, takvu počast doživeli i što su nam iz Instituta za holokaust iz Izraela i Instituta za Jasenovac iz Njujorka priredili plaketu, koju nam je uručio izaslanik premijera Srbije Vladimir Božović. Sreli smo se sa preživelim dečjim logorašem iz NDH, dr Davidom Alkalajom koji je takođe primio plaketu na otvaranju izložbe u Džersiju - navode oni.

Ponovo su, kako tvrde, ponosni i što su to "doživeli, baš i naročito sada kada jevrejska, srpska i romska zajednica i antifašističke organizacije u Hrvatskoj bojkotuju sa pravom državne ceremonije Jasenovca i Dana holokausta, a nakon što je podignut spomenik Za dom spremni usred Memorijalnog kompleksa Jasenovac".

D. Dekić

Iz svih uglova

"Vesti" su izložbi u Americi, u izdanju od 9. februara posvetile dve strane iz tri različita ugla: Uprave za dijasporu MSP, parlamentarnog Odbora za dijasporu i Srbe van Srbije i predstavnika srpske dijaspore.
Ovim smo uvažili čitaoce koje je zanimalo zašto je manifestacija slabo reprezentovana u javnosti, zbog čega je srpska delegacija koja je putovala u Njujork bila brojnija od novinara i kako se desilo da dijaspora nije obaveštena o manifestaciji. U izjavi za naš list, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe van Srbije Ivan Kostić je ocenio da je "država Srbija morala da uloži više napora i da bolje reprezentuje veliki događaj".

2019 © - Vesti online