Makedonija na korak od haosa

Besa i Alijansa za Albance zatražili su od Zaeva i SDSM da što skorije započne pregovore o formiranju parlamentarne većine i o sastavu nove vlade. Ove dve albanske stranke, koje su na vanrednim parlamentarnim izborima osvojile zajedno osam mandata, traže prihvatanje albanske platforme, a posebnim akcentom na uvođenje albanskog kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji.

Za formiranje nove makedonske vlade neophodni su glasovi i najveće političke formacije makedonskih Albanaca - Demokratske unije za integraciju (DUI) budući da je za parlamentarnu većinu potreban 61 poslanik. U DUI su nastavljene unutarpartijske konsultacije o izgradnji političke pozicije, ali za sada nije potvrđeno da li će podržati SDSM.

Prema nezvaničnim informacijama, članstvo DUI dalo je zeleno svetlo lideru Aliju Ahmetiju da počne pregovore sa Zaevim o formiranju nove vladine koalicije.

Međutim, izlaz iz krize još nije na vidiku i zbog toga što je predsednik Makedonije Đorđo Ivanov odlučio da ne poveri mandat Zaevu, iako mandatar Nikola Gruevski nije uspeo da obezbedi parlamentarnu većinu i formira Vladu. Zaev je posle konstulacija sa Ivanovim rekao da je ubeđen da će formirati većinu od 62 ili 67 poslanika, u parlamentu koji ima 120 mesta.

VMRO-DPMNE, koja nije uspela da u zakonskom roku formira vladu počela je da traži podršku za održavanje novih vanrednih izbora. Prema makedonskom Ustavu, ukoliko parlametarna većina ne bude formirana, poslanici će morati da donesu odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i o raspuštanju Sobranja.

Da ovde nije reč samo o unutrašnjem pitanju Makedonije, već da se prelamaju interesi većih sila, svedoči i veoma oštro saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

"U Makedoniji se na osnovu spolja nametnutih ultimatuma zapravo odlučuje koji će blok ući u sastav vladajuće koalicije", saopštava rusko MSP i dodaje da se politička kriza u Makedoniji pogoršava i da je ta zemlja pod stranim uticajem.

U saopštenju se ističe da je "očigledan spoljni uticaj na političke snage u Makedoniji" i da se on "nastavlja pod pseudodemokratskim sloganima".

"Smatramo da se politička kriza u Makedoniji ozbiljno produbljuje, a postaje očigledno da rani parlamentarni izbori, veštački izazvani i održani 11. decembra, nisu doprineli rešavanju situacije. Cilj je očigledan - obračunavanje sa makedonskim političarima koji nisu po volji Zapada i formiranje vlasti uprkos mišljenju koje su građani izrazili na izborima", navodi se u saopštenju.